Istočnik

Стр. 182

источник

од тих веселих гозби!" А гозбе су постале код нас већ законом. ЈБуди не ће имати коре хљеба, сједиће у ладној соби, ходиће подерани, али ће гледати да намакну ма одкуд новаца за велике празнике или за домаће светковине, па ће и пропити ... А таке славе, као: свадба, крсно име, заруке и т. д. трају по три, четири дана, а иза тога циче дјечица: „хљеба нема!" Није ли то лудосг? Није ли тежак гријех пред Богом то гадно пијанство, које долази од тих гозби? Пију одрасли, пије омладина, часте шта више и дјевојке па и малу дјецу: како се не боје Бога саблазнитељи тих малишана?! Да се барем боје оних грозних ријечи Христових: Тешко ономе, ко саблазни једно од ових малих! Боље би му било да потоне у пучини морској, него да наведе дијете и младеж на тако тежак гријех! Ето, гдје је коријен пијанства, ето, за што се то зло као широки талас разлијева по кори земаљској! Да нема тих гозби, тих натјеривања — да се испије, не би било ни пола тих несретних пијаница, који се сусрећу на сваком кораку, а и по цијеле ноћи сокаком урличу! Браћо! жалите себе, жалите ближње своје; не нудите их и не натјеривајте их на пиће прекомјерно. Да ли ћеш ти рећи ономе, који те тако опио, да си изгубио памет — хвала? — А пиће односи памет и упропашћује на вијеки онога, ко се спријатељи с њим. И тако,^не опијајте се вином, не частите ни других; не варајте себе, јер је речено: Пијаница не ~Ке наслијсдаши ца.рства Божијега.

Исус у пустињи, Искушења. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. (Наставак.) Мојсије је тражио свога Бога на усамљеном вису Хориву. Илија је држао пустињу за своје прибјежиште од гоњења људи. Јован Крститељ живио је у пустињи, и тамо је и одрастао. Павле се повукао у пустињу арапску, да тамо премишља о ономе гласу, који га је оборио на путу у Дамаск. И доћи ће вријеме, кад ће присталице Распетог гомилама бјежати од покварености свјетске, кад ће се дивљењу одавати, и само чезнути за вјечним животом, и због тога се живи закопавати у стијене тебанске пустиње. Задатак Исусов није допуштао дуго пребивање у пустињи. Он не иде тамо, да тражи свог Вога, јер Га Он носи у себи, не иде тамо, да чује ЕБегову ријеч, јер Он је чује свукуд, било у Назарету, било на Јордану, у свјетској вреви или у мирној пустињи. Он не потребује осамљења, да Његов месијански план сазре, јер овај план постоји у