Istočnik

Бр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 183

духу, који га води, који га кријепи, који га управља, који га напријед креће и коме се Ои увијек повннује. Најпобожнији људи иду у самоћу, да се окријепе, Исус пак иде тамо да само своју снагу покаже; они траже самоћу и мир, Исус борбу; они траже заштите против зла, Исус се моли, да нападаје сатанине издржи и надвлада их. Он, који је од самог Вога као Син Божји објављен, подлаже се очајном стању људском. Код самог крштења јавно се посветио трпљењу и пријегору. Подложио се и искушењу чудноватом и беспримјерном, које људски разум не може иојмити и о којем историчар мора се задовољити само истраживањем догађаја. Искушавање и испитивање јесу два израза, који имају једно те исто значење. Примјењују ли се она на слободна бића, то ће обоје имати намјеру или учин, да се изазове снага и врлина. Испитивање или искушавање јест сметња, која се појављује између воље слободних бића и њихове дужности, изиеђу радае воље дакле, и дужности, која је правац и цијељ радње. Ова сметња може најприје доћи од наше природе, која по нагону избјегава напрезање, бол, пријегоре и смрт. Нема ни једног јединог човјека, кога дужност није одредила, да се мучи и да се жртвује; великом броју одредила је она дуго трпљење, а неколицини — и ови су најбољи и најјачи —• одредила је смрт. Свим слободним створењима заједничко је искуство ово: Слободно створење тражи Вога, како би свој задатак вргпило, а да Бога нађе, мора себе жртвовати. Ко је своју природу потанко проучио, разликоваће лако међу најплеменитијем тежњама и најздравијим снагама, ону неуре^еност, која за њега и у њему стално покушава, да га сврати са пута дужности и одре^ења. Тјелесност и охолост одвраћају нас од Бога. Прва јуриша на нас са њеном цијелом снагом, да уживамо ирекомјерно све, што годи ниским страстима; а охолост навлачи нас саме, да тражимо у нашем духу и у нашој вољи правац наших мисли и животае снаге. То су два облика егоизма или самољубља, које врију у најскривенијем закутку наше природе; један је егоизам материје, која се противи духу и Богу, а други је нека тјелесност духа — начело духа и материје која се сама собом задовољава и противи се Богу. Свако људско биће, које је подложно овим објема силама, у својој околини је частољубиво и готово на тиранисање. Оно тежи са свом похљепом за влашћу, т. ). оно оће да господари, да би могло подјармљивати, т. ј. господарити ради подјармљивања и подјармљивати