Istočnik

Стр. 296

А од здравога човјека, који има времена за кајање, тражи Бог многе сузе, меоге трудове и подвиге, док се трудови кајања не изједначе, или још боље, не надмаше све учињене гријехе. А за сузе треба казати још ово: има људи, који се умиљавају срцем и плачу за гријехе своје, а ииак не ирестају гријешити: каква је корист од таких суза, кад не поправљају свог живота? Неки и исповиједају гријехе своје са сугама, а ио том се опет враћају на исте гријехе; но каква је корист од сузнога умивања, кад се они тако радо и поново заглибљују у пређашње грјеховно блато? И тако, није довољно само жалење и краткотрајна срдачна скрушеност, без истинитог кајања, већ се оно састоји у томе, да се сами жалимо и плачемо због гријеха, већ да се и не враћамо више к њима, а за оне гријехе, који су већ учињени, принесемо плод кајања. Апостол Павло говори, да кајање Исавово пе на(је мјеста ма да га је и са сузама гражио{ Јевр. 12^ 17). А запхто није примио Бог сузе овога грјешника, зашто они не очистише грјеха његових? Св. Златоуст одговара на тоовако: „Он не нађе мјеста покајању, јер сам не показа достојно покајање." — Другн ће можда рећи: „Апостол Петар није дуго плакао па је добио опроштење гријеха; тако ће се и мени опрострити грнјеси б<*з многих трудова покајања, ако ја само један час проплачеи пред Господом." Таковому одговара мјесто мене ^ ченик самога апостола Петра, св. Климент : он вели, да се је св. Петар, сваке ноћн, чувши пјевање пијетла", одмах сјетио свога о/|речења од Христа, устао с постеље своје и пао на земљу, лијући у горком плачу многе сузе, и такЈ је чинио он кроз цио свој живот. А црквени исторнчар Никифор додаје. да су очи св. Апостола биле од свакидашњега плача увијек црвене и као крваве Ето каково је било Петрово покајање! А ти, који се уздаш да за један час оплачеш све гријехе своје, можеш ли тако дуго плакати, као што је плакао ап. Петар? хоћеш ли сваке ноћи тако нарицати, као што је он нарицао? Јеси ли ти у стању поднијети таке тешгсе труде и подвале, како је поднио св. Петар ради Господа свога за своје одре 1ење, да је и распет био на крсту стрмоглав ? И тако, не уздај се у своју малу срдачну скрушеност, не уздај се у слаби свој труд, у краткотрајни подвиг: покажа покајање пред Г.јсподом , које одговара твојим великим гријесима, шта више и веће од њих, с многима сузама, и тада, о грјешниче, очекуј од њега милости! Апостол говори: Као што дадосте уде својв за робове нечистоти и безакму на безакоње, тако и сад дојете уде своје за слуге иравде на посве&ење (Рим. 6. 19). А св. Григорије Двојеслов говори: Покајање се познаје по плодовима, а ие по корену и лишћу; Господ је проклео смокву, која је имала само лшнће али