Istočnik

Бр. 19

ИСТОЧНИК

Стр. 295

Религијозно-морални листићи. Нашијењено православпој српској иладежи и свакон Хрпшћанину. Превео п попунио: Јован Петровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. У чему је право кајање. Право кајање састоји се не само у томе, да човјек јавно исповиједа (духовноме оцу) своје гријехе, већ и у томе, да више не пада у њих, већ да и скрушеним срцем жали, што их је учинио, — и не само да жали, већ да их н заглади дјелом кајања и уз то таким ДЈелом, које би не само било р >вно учињеним гријесима, већ их и надвисивала Сујетно је кајање онога, који хоће да краткотрајним уздржањем од јела и пића и једнодневним постом покрије вишекрстну своју прождрљивост и пијанство! Бескорисно је кајање онога, који мисли крагким и малим неким умртвљењем тијела очистити многогодишње и тешке гријехе смртне! Неправедно је кајање онога, ко се узда да ће са неколико уздисаја и неколико удараца у прса загладити многе неправде св је! Сумњиво је опроштење гријеха онога, који мисли да ће са неколико суза а без трудова и подвига, својствених правому кајању, омити своја многа безакоња и нечистоће грјешне и тијем се избавити од вјечних мука! Много су суза пролили Ниневљани, и велико је било њихово кајање: сви су се они, од мало1а до великога, обукли у крпе, заповједили да посге не само људи но и животиње и обратили су се Вогу у молитнп покајања; па и уз то нису били сасвим увјерени о свом спасењу од пријетеће погибељи, јер су говорили: „ Ко зна, еда се товрати и раскаје Еог, и иовраши се од љцтога гњева својага, аге пе изгинемо (Јона 3, 9) .... и ако они, послије јакога кајања, ипак још нису били увјерени да ће их Бог помиловати и опростити њихове гријехе: то како може бити увјерен онај, који мисли кратким кајањем и са неколико суза опростити себе од многих тешких гријеха? Ти ћеш можда рећи: „Ниневљанп су били незнабошци, они нису знали, што говори св. писмо: Срца скрушена и ионишшена не Ле одбацити Бог (Пс. 50, 17); Госиод је близу онијех који су скрушена срцч и иомаже онима, који су смјерна духа (Пс. 33. 18); рекох: исиовиЈедаш Госиоду иријестуие своје; и ти скиде с мене кривицу грјеха мојега (Пс. 31. 5); а ми, вјернн, уздамо се, да и мале сузе, удружене са исповиједањем гријеха, могу испросити од Господа опроштење: На то одговарам: заисга могу, али само онима, који се налазе на ивици живота свога, који немају вшпе времеиа да оплакују гријехе своје и да принесу плодове достојне кајања; — такима даје Господ милост своју и за једну искрену скругпеност. Примјер је за то — разбојник на крсту.