Istočnik

Бр. 19 ИСТОЧНИК Стр. 299

еке више и више својом учините — у таком случају основ праве оданости лежи дубоко у вама, и она се величанствено показује као радосно повјерење и пада. Ако с радошћу слушате Бога, ако с радошћу вјерујете, да ће сав ваш побожни рад под његовим вођењрм бити вама и свијету на срећу и благослов: онда слободно реците: Ми знамо, да онгша, који Бога љубе, све иде иа добро. У тој вјери потчините се Вогу с дјетињским мишљењем, без мудрокања и бриге, и будите послушни Вјечноме у нади, да ће ваше дјело сјајно за руком испасти. Та послушност даје мир: Тада дјетињско срце с радошћу ^и оданошћу трпи, што десница Божја заповиједа; тада оно полаже наду и у оно што не види. Никакав мрак живота не ослабљава те везе срца с Богом.' оно с вјерношћу кличе: Ко Ле ме раставити с љубављу Божјом! Па макар ја лутао ио тамним долинама, Ти си Боже блазу мене, Та си уза ме. И та вјера свјетли и на гробу; смрт раставља само свезу човјечију са земаљским, а свеза бесмртног духа с Богом допире у вјечност, а у земљи бесмртних усрећава нас вншнм достојаисгвом и јасноћом. Какво величање духа, каква јачина и мир проистиче из те свезе с Богом, то ће побожна срца са срећом сазнати. Рдје је оно осјећање близине Божје, гдје се Бзегов благословени утјецај срцу радосно открива, гдје се свугдје божанска снага и вођење обожава, ту срце не може тежити за оним, што је малено и јадно. У живој вјери: Лежао или стојао, Ти си са мном и видиги све моје иугеве — у тој вјери лежи снага, којом можемо побједити куглање и гријех, и осветити срца. Осјећај близине Божје растерује лакоумље и пробуђује врућу тежњу за вјечном милошћу. Ревносна воља, да слушамо божанске законе, и свијест да живимо за божанске намјере, и да дјелујемо за њих, све то буди у нама узвишен и достојанствен осјећај. Мисли увијек сасвим живо, да ходаш испред Божјих очију, пред којим је тама као и свјетлост. Јели помисао на ЕБега најсветијег врло оживила у Твојој души, јесили се прегнуо у дјетињској послушноти предати вољи Божјој, признајеш ли у свему што ти твоја савјест заповједа, озбиљан позив, да радиш за оно што је право и добро, за свету ствар Божју — како ћеш тада по правој стази чврсто и вјерно ходати. Твој дјегињски одношај к небеском оцу свагда ће ти пред очима лебдити, ти ћеш настојати и борити се, да сачуваш онај мир, који ти твоја свеза с Богом даје; ти ћеш тежити, да та заједница с Богом буде све чистија п срећнија. Да, у дјетињској послушности према Богу лежи снага која се открива у непокољебивој храбрости и готовости, која преузноси триумф религије. У осталом слабо се срце јача вјером и оданошћу, често се у тихом одрицању показује право јуначко мигиљење.