Istočnik

Сгр. 300

источник

Бр. 19

и побожност се показује као света вјерна дужност у највишем погледу. Али у оном срцу, које је прожето Божјим мислима и дјетињском оданошћу пребива такође мир. Побожно је срце понизно у срећи, а јако у боловима. И највиша срећа не горди га, већ узвисује осјећај, да је оно врло незнатно према милосрђу и вјерности Госполњој. Али исто тако ни у жалости не гунђа послушно и поуздано срце: јер послушност налаже, да примимо на се, и да без противљел>а сносимо, што десница Божја налаже, и да и у боловима радимо за Божје намјере. И тако и ту везу олакшава повјерење и послушност. Бог не допушта да нас кушају колико не можемо поднијети из жалости мора благослов изаћи за добро — у тој вјери душа се пе колеба и утјешна је. И та света наслада душенна, која из те свезе с Богом проистиче она не умире, она се повишује у своме трајању, и долази у вјерност, гдје ће та узвишена свеза, која је очишћена, и усавршена, још више бесмртне усрећити. Само се слабим примјером, само предосјећајем неио.казане среће називље оно дубоко дирљпво осјећање које допушта да моје срце у небеским часовима молитве осјети ту сласт свезе с Богом. Већ и опдје у оним срећним тренуцима ја кличем: Господе, бдаго мени, кад само Тебе имам, е онда не питам ни за небо, ни за земљу. 0, кад једном ишчезне оно, што је у веселом животу, у несавршеној земљи у мени кадкада помрачавало осјећај близине Божје, што је моју ревност слабило, вољу моје послушности умањавало, и мојој нади њезину снагу одузимало — кад мој дух једном одријешен јасније појми оно, што је небескЈ и свето — о, како ћу тада неизречено срећан бити!

Р а з н о. Превишњи имендан. 21. септембр;>. (4. окт.), о. г. а поводом превишњег имендана Нзеговог Величанства најмилостивијег Цара и Краља нашег Франца Јосифа I., одржано је и одслужено свечано благодарење и у Парајеву у српско-православној катедрали. Началстиовало је Његово Високоиреосвештенство АЕ. и Митрополит Господин Николај МапдиЛ уз асистенцију свега мјесног свећенства, а томе свечаном чину присуствовали су преузвишени госп. Барон Кучера, гра^ански доглавник, предстојницп одјељења гг. Краус и Сонлајтнер , генералмајор госп. ЦвЈетиЛатт, многи вишн чиновници, ифицири и гаколска младеж са својим наставницима, као и друга публика обојега спола. — Исгога дана обављено је свечано Благодарење и у богословском Училштиу Ре-