Istočnik

Стр. 330

источник

Бр. 21

Овдашњи прото Кочовић цоздрави добродошлицом старину и представи му подручно свештенство. За овим и предсједник срп. црк општине госп. Турањанин поздраки добродошлицом високог госта, а за тим учитељ Коетић испред својих колега, па редом и остали грађани прилазише и поздравише Га, а дична Старина љубила се са сваким појединим. Високопреосвештени дирнут бијаше овим величанственим дочеком са стране најодличнијег грађанства, те се је искрено са сваким појединим питао и поразговорио. Послије кратког одмора, кренуо се је Високопрессвештени даље, позвавши уједно у своја кола впреч. госп. проту, а господин конз. савјетник крену у коди са г. Костићем учитељем, за њима и остали фијакери на броју 8, кренуше један за другим у облаку прашине. На једно четврт сахата од „Јовановић карауле" дочекао је високог Госта сеоски „бандеријум" од 50 јахача са два тробојна барјака. Сад је дочек добио потпун вид и облик. Барјаци се разавише, а весели коњаници полетјеше пред фијакерима у којима сјеђаше Митрополит и остала Његова пратња. Замало па нас ето према Невесињу, на брду Грепку. Коњаници сиђоше са својих ознојених коња, да пјеше пријеким путем брже сиђу низ Гребак. Чим се г. Митрополит на брду појавио зазвонише звона Невесињска, а тиме дадоше знак да је цркв. поглавица већ у близини, сад,а потрча велико и мало у сусрет, у предграђе Невесиња. У томе су и коњаници већ и опет на својим коњма били, те у највећем трку дојурише, гдје је господин кот. престојник Раух са господ. Војновићем, школским старјешином и школском дјецом очекивао Високопреосвештеног господина Митрополита. Све окупљено било је обучено у етајаћем, свечаном руху! Господин котарски престојник Раух, окружен учитељима, школском омладином и мноштвом грађанства, поздравио је „Високог Госта" бираним ријечима, завршујући свој говор са „добро нам дошао", те пожеливши му пријатног боравка у његовом котару. Високопреосвештени г. Митрополит топлим ријечима захвалио се на израженим жељама г. кот. престојнику, нашто је овај представио високом Госту школског етарјешину г. I ојновића, који опет поадрави Високопревсвештенога господина — у име своје и својих колега, као и у име све школске омладине, дирљивим говором, пожеливши Му од Бога дсбра здравља, и дуга живота, Високопреосвештени такођер је и њему отпоздравио, наглашујући да је срећан, што може да благослови оне, у чије име данас и долази. Послије овога кренуо се високи Гост главном улицом пут цркве. Коњаници напријед ногу пред ногу, затим уредани ученици са својим наставницима, пјевајући тропар храма „Вознеслсл еси", а за овима давно очекивани госп. Митрополит, са котарским престојником, свештенством и мноштвом побожног народа. У црквеној порти дочекала је Високог госта, сва остала српска интелигенција. Пред самим црквеним вратима, дочекао је отац прото Кочовић свога архијереја, обучен у одјејаније, са крстом у руци Када је послије благослова отпојано „Тондеспотин", поздравио је наш честити отац прото сједог архипастира врло красним и језгровитим говором, напоменувши, да сваки поједини данас у кругу његова пространог протопрезвитерата осјећа и