Istočnik

Бр 21

Стр. 231

дијели једнаку радост и срећу — а одани према своме љубљеном узвишеном владару Францу Јосифу — смјело дочекују и свога врховног црквеног поглавицу, молећи од Бога : обро здравље, а од њега архијерејска благоелова. Високопреосвештени Господин мудрим и одабраним ријечима захвалио се оцу проти. Изразио је, да му је мило, а и сам се освједочио о толикој љубави оног народа, за чију је срећу све своје силе и осјећаје употријебио и посветио, а да не престаје ни у будуће мислити и старати се о добру свога народа и св. матере прав. цркве. — Затим се окренуо многобројном народу, захваливши се и њему на љубави и пажњи, коју су му данас јавно указали. На даље их је поучио у хришћанским врлинама, позвав их, да чувају и љубе своју српску вародност и вјеру а тако исто да се са љубављу ц оданошћу односе и према узвишеном владару своме, цару и краљу Францу Јоеифу 1. и према читавом свијетлом дому Његовом јер је свака власт од Бога дана. За тим је високи гост отпраћен у „хотел Билић", гдје је и одсио. Истог дана по подне отслузкено је вечерње богослужење, којем је присуствовао и г Митрополит. Сутра дан, у неђељу 24. с?птембра служепа је Владичанска сдужба, којој је присуствовао многббројни цобожан свијет обојега спола. На служби су поред Високопреосветтенога чинодјејствовали: високопречасни г. прото Кочовић. пречасна гг. конзистор. савјетник Поповић, Томо Братнћ из Фојнице, Петар Говедарпца из Братача, војвода Петар Радовић и Јован Гаћиновић из Биограда. За пјевницом су појала овдашња 2 учитеља народне основне школе: Бошко Костић и Владимир Војновић, а на јектенија до „Апостола" одговарлла су школскл дјеца, на велико задовољство госп. Мнтрополита. Уједно је овом приликом Високопреосвештени постригао и 3 ђака народне основне школе за „чтеце." Ова првина и новина, којом се особито добар темељ удара малој дјеци и учвршћују у духу православне цркве — дала је тако видљивог допадања и дивљења код све присутне, а особито сеоске публике. По „Апостолу" предузело је појање наше српско правосл. црк. пјевачко друштво „Застава" цод својим младим коровођом Д. Говедарицом — а појалојена опште задовољство и допадање свију. Послије светог јеванђеља држао је госп. Митрополит дивну проповијед, која је од побожног народа са своје поучне и красне садржине са највећом пажњом саслушана. У њој је сиједи архипастир поучио народ свој, да подржава и његује слогу и мир у домовима и друштву; да живи у слози и љубави са свима ма које вјере био, „јер је брат мио ма које вјере био"; да чува своју свету правосл. вјеру, да буде у њој чврст, сталан и непоколебив. Метнуо му је на срце, да његује и храни обичаје своје и милу народност евоју; да своје брани и неца, а туђе да не прима. Славу и крсно име као. зеницу ока да чува, јер је то обиљежје и карактеристика српска. Поучио их је, да бадњаке свете, а чесницу мијесе; кумство да уважавају, а сродство да поштују; да се љубе и пазе, јер ће се по томе познати, да су права чада и потомци св. Немање и св. Саве, упутио их је, да уче дјецу молити се Богу, а старије слушати и поштовати. Савјетовао им је Да буду скромни^ мирољубиви и побожни, као што и приличи православним Хришћанима. Нч глас звона у цркву да долазе, да се у хришћанским врлћиамн поуче, надодајући: „овдјс ћете наћи уму и срцу хране обилне".