Istočnik

Бр. б

ИСТОЧНИК

Стр. 109

уцрковљење? — У евхологији Гоара стоји забиљежен овај отпуст: „Иж* на пракедндгш Ојглншна" и проч. (ра§\ 269,). У Требнику Петра Могиле (1646) исти је отпуст при уцрковљењу, који и при знапт меновању : Иж« на шкатжх^к прлведнлгш С^лтмнл" ... (К. НилБстаи, Пос. кт» изуч. уст. богослуж. прав. церк. стр. 621.—623, Б.-Х. Источник, Год. VII. св. X. и XI. стр. 490.). Основ томе лежи у аналогији са старим завјетом, а и сам чин освјештан је празником сретенским. Одговори на питања из праксе. Смије ли свештаеник ирије 40 дана очишати молитве иородиљи? У Требнику је речено: „ПрнноситсА же [отрочд] <и<тр'Гк> оуже &чифжнок> н ишовеннок> с 8 цј«н >. Према томе ако негдје нека матн, знајући да је чиста, затражи да се прије 40 дана молитвом уведе у цркву, свештеник је то дужан учинити. Овакав случај може да буде код жене која је слабокрвна, па је чиста прије него неке друге, што за очишћење требају преко 40 дана. На ово треба особито пазити у данима четрдесетнице, када побожна Хригаћанка једва чека да се тјелесно очисти, а све ради исповиједи и причести и ради тога да достојно у цркви при богослужењу дочека и проведе свјетли празник васкресења Христова. Може ли се уцрковљење свршити у куЛи ? У имену, циљу и функцији уцрквљења, наћи ћемо довољно сигурности да наше питање коректно ријешимо. У древним споменицима носи чин уцрковљења увијек такво име, које одговара значају самих молитава. У евхологији Гоара зове се он: Ебугј тб гу.уЉршлгЈ.'. ■к.сађа. [хета теааарахоута ^[лгра$ тујј угуугјагсоЈ аитоО. — ЕОујј г^ тм г;агр7_га|)'а!. тсаба цгта |х' ^јхгра; еч т^ гххХтдаса. Термива „гххХгјасааас" и „гЕагрхеаб-ас IV гххХгја&с" јавно показује да се чин, о коме говоримо, свршавао у цркви. Четрдесети дан — вели Симеои Солунски — мати већ приноси дијете у храм, и овђе га као дар посвећује Богу. Тај четрдесети дан послије порођаја важан је за матер и за дијете. Мати долази да се послије тјелесног очишћења и молитвом очисти, па доноси собом и дијете, да, послије како је при крштењу иостало пуноправним чланом хришћанскога друштва, сада у четрдесети дан јавно ступи у скуп вјерних и да се уведе нарочитом молитвом, као званичним актом, у сва права стечена на крштењу. Све ово бива јавно у цркви сагласно са самом цијељи уцрковљења. Што се тиче саме срункције, ваља зрело размислити шта и како у Требнику пише. „К-н ЧЈТмредеслтУП же денк паки приноситсА отроча к к

* / '