Istočnik

Стр. 110

источник

Вр. 5

](ра<и8, ко еж? кцркоклАтисА, с Г естк, начало прУдти кеодитиса кт*. цјјкокк" .... Па онда даље у молитвама: „при ^одАф^к* ко ст-ки ткоеи цркки" .... „и принесжнаго сего л!лнц<ј"... „по овучак« кт*. здкон-к столјт* ткоелгћ., по нспол= ненТи днеи Лчи1 |1ен1а, стилифВ принестисА претерггк" „ТЈжс прТшт^ ска » фенникТЈ. отроча нлч{ртаклгг"к кртт\ Ил1 г к пред'к кратм \ра'л»а глаголА:" .... „Та'жЕ ккодитт* е ко ^ра^и^к, глаголд: Книдет г к к'к до,и г к ткои".... „И кходит'к посрЕдФ ХР' , ' МЛ " ••• „Та'же г/итт*.: Посред-к цркк( коспоет^к та " .... „Та'же ккодитт* пред^к дкерл^и жерткенника .... „И ккодит^к е во стми жерткенник^к (мушко) . . . „да'же до црки\ г к краЧ"к (женско) ... „полага^тт* е при дкереттч жерткенника". Инструкција ова, како видимо вриједи само за уцрковљење у храму. Истнна, неки хоће да се тај чин може и у кући свршити, ади нама је увијек до тога, да се испуњавају односни прописи, а не да се руши црквени устав, или да се прописано правило запоставља старим обичајима. Ми дакле остајемо при томе, да се уцрковљење има увијек свршити у цркви. У кући не може се оно свршити, јер се не могу молитве очитати ни породиљи ни дјетету по ономе правилу, које је у Требнику и које мора сваки свештеник тачно исиуњавати На^е ли се — што је ваљда врло ријетко — да мати зажели, да се уцрквљење, због болести њезине или дјетета, у дому сврши, ваља је поучити да то не може да буде, него да ће се оно свршити првом приликом, када она са дјететом послије порођаја први пут у цркву дође. Најпослије има, на жалост и таквих жена, које врло ријетко долазе у цркву, па барем у оваквим приликама када баш морају доћи, не треба подупирати њихову немарност. Како треба свргаити уцрковљење дјетета кад мати није ирисутна ? Ако је мати болна, или је можда прије 40-тог дана умрла, или ако је иновјерка па неће да донесе своје православно дијете у православну цркву ради уцрковљења, сасвим је природно, да се уцрковљење његово свршује без ње. У томе случају дужан је кум довијети дијете, а свештеник ће очитати само молитве дјетету. Прва је молитва за матер и дијете, друга само за матер, а трећа за дијете. У првој ваља изоставити прошења која се матере тичу, а другу молитву, јер се специјално односи на матер, у овом случају не треба читати. Када мати оздрави и узмогне да у цркву дође, ваља јој очитати молитве, које си прије изоставио. У отсутносг I матере или дјетета не може се свргаити ни једно уцрковљење. (1 [аставиће ее.)