Istočnik

Бр. 5

и сама божанства ужасавају се; закон њихов јест отац, кога побожно поштују јеврејски свеци". Сивиле кажу, да је спасење управ у истинитој религији, коју су тада имали само Јудеји. Сличних свједоџаба особито из времеиа непосредно пред доласком Христовим а дијелом њему савременог, може се изнијети још више, него ли је то наш автор учинио; постојали су шта више тајанствени религијозни обреди, који су потекли из вјере, у једнога непознатога Вога. Други дио књиге говори о природном богопознању, коме је доводио незнабошца, а доводи и сваког човјека, поглед на видљиви свијет и процес свјетскога живота и на тежње и потребе људскога духа. Овај дио књиге представља цио ток природног богопознања и не уступа првоме у погледу интереса и поучности, ма да би му се могло пожелити мало више простота у излагању. На свршетку да изнесемо суд нашега ауктора о томе, за што управ није била објављена истина свима народима, није била откривена свакоме човјеку ? „Јест истина, одговара он, — на земљи су умирали многи милиони, не знајући ништа о проповиједи пророка и Месије, као што и данас умиру многи милиони не знајући ништа о Његовој науци! Зашто је то тако? Ми тога не знамо. Ми држимо, да се људи обзиром на то, колико примају откривење, могу подијелити на три врло нејеа;наке класе: на људе, који су непосредно од Бога примили откривење т. ј, такове, којима је откривење било уједно и Богојављење; на људе, који су добили откривење од других, њих поучава о његовим истинама црква; на пошљетку на трећу најмногобројнију класу. до ушију које никако не допире учење цркве. — Не смијеме мислити, да су ови пошљедњи најгрјешнији и највећи пријеступници! Осамнаест жртава, које су пале под развалинама куле силоамске, нијесу били по ријечима Христовијем најкривљи од свију Јерусалимљана (Лука 13. 4.). Тако и они, којима није дано да чују и разумију слово Вожје, нијесу најкривљи од свих људи! Непосредног откривења некад су се удостојавали и не најбољи, па је за њих оно могло бити и на осуђење. И обратно други су могли бити, да им се неда откривење, па да не буду горе осуђени! Често се у чуду питало, за шго Бог није открио своје воље и није се јавио великим мужевима старине, као: Питагори, Платону и Сократу? Ми не знамо: — можда им је то и јављено, али у оноликој мјери, колико су могли примити! Ну ако натприродно откривење није ни близу дошло до њихових ушију, то је по нашем мнењу само за то, што је за њих било боље, да им се истине и не објаве. Просте истине вјере могле би бити камеп епотицања и саблазни за ове мужеве зиања.