Istočnik

Бр 15

ИСТОЧНИК

Стр. 341

Из тога излази да поред опће супетанције могу постојати и посебне; а да избијемо универзализму сваку могућност из руке, да пориче посебне супстанције, доказаћемо, да оне и морају постојати. Ако је све у свијету само појава једпе опке супстанције, ге може се растумачити, како постају те појаве. Да се појаве појаве, потребан је за њих спољашњи свијет, који ће их примити, коме ће се приказати као појаве. Небп било појава кад не би било никога ко би те појаве примјетио (Основна мисао Кантова и НЈоненхауерова). Кад био цио свемир био једна супстанција, онда не би било појава, јер их нико не би могао примјетити, пошто свемир као једпна јединица ие може имати спо.љашњег свијета. Морао би бити тек други неки универз, који би примао појаве првога. Замислимо, да у свијету постоји само један предмет, а осим тога да нема ничег другог, тада се он не би могао ни појавитн, јер се појава не може замислити без супстанције, којој се она појављује. Тако по универзализму не можемо никако протумачити појавб. уопће. Још је једна тешкоћа универзализму, да промакне свемир за једину супстапцију. Реклн смо напријед, да је су пстапција биће просто, недје.љиво. Не требамо пак трошити много ријечи на доказивање, да универз не може бити супсганцијом пећ и с тога, што је сложеи нз небројено много днјелова. Једна супстаицнја мора иматп ограпнчен круг појава, а у свемиру видимо их безброј; но иоједшш дијеловп свемира производе свагда једнаке појаве, а то доканује, да су ти тобожњи дијелови баш праве и то носебне супстанције. Нротпвно универзалмзму јесте атомистичко стаиовиште, које такође одбацује иосебне, живе супстанције. Атомистика учи, да се све што постоји на свијету, састоји из најмањнх дјелпћа, названих атома. Ти атоми немају у себи живота, опи су мртви, као што су и тјелеса, која су нз атома еастављеиа, мртва. Жпвот је само нека појава, која постаје из сложене свезе атома 1 ). Тн најмањи дјелићи, атоми, јесу једине сунстанције. Од њих је све у свијету сложено, према томе сва тијела, сав жнвот, уопће све јест само појава, којој су узрок атоми. То је осиовао учење атомизма. Зауст.ишћемо се на томе, да видимо, да ли се наведено становишге може довестп у склад са н >јавама п животом, а особито душевипм жпвотом у свемиру. (Наставиће со )

') Н. ЗДМфг : ;; ТЈп81егћПсћкеЦ" стр 35.