Istočnik

Бр 1. и 2.

источттик

Гтр. 37

угледајући се на њих, повјероватп, да је Исус прави и истинити Месија и ради овога закључише да Јакова убију. Но да би овоме безаконом дјелу дали вид законитости, предадоше Јакова, а са њим п неке друге суду Синедриона. Првосвећеник у то вријеме био је Анан млађи, чопјек зкесток и дрзовит, који је припадао сеЕсти садукејској. З г видјевши заједно са Фарисејима и књижевницима, да сав народ слуша поуке Јаков.Ђеве и да се многп обраћају Христовој науди, одлучи он, да се корпсти отсуством римскога управитеља, јер је Фест већ умро, а на његово мјесто назначени Албин био је још на нуту. 1 ) Користећи се дакле овом згодом он и ако није имао права сазивати синедрнон, ипак га сазове. У осталом овдје се има разумијети не то, као да првосвећеник уопће не имађаше права сазивати синедрион, него то, да га није могао сазивати само ради изрицања смртне казне, јер је ово право припадало римском управитељу. Овим дакле начпном Анан своме протуааконом сабору даде вид законитог суда на који би доведен Јаков са осталима. Анан заједно са осталим члановима синедрпопа захтјеваше сад од Јакова, да се он пред читавим народом одрече Христа. Но кад је Јаков мјесто овога слободно и са неочекиваном смјелошћу пеповједио, да спаситељ и Господ наш Исус Христос јест прави п истпнити Син Божји, тада га Анан са осталима оптужи, као преступник .1 закона и одреди, да се има камењем побити. Но како велика множина грађана не одобраваше овај суд, а уједно бојећи се иобуне међу народом, синедрионисте одредише, да преступ Јакова апосгола изнесу пред читав народ и да га тек послије тога убију. Послије свега овога, кад дође Пасха и кад се велико мноштво народа скупп у Јерусалим, да прослави празник, приступише Јакову књижници и Фарисеји п мољаху га говорећи: „Молимо те уздржи народ, јер он у заблуди својој признаје Исусл за Христа. Па како су свп дошли на Пасху, молимо те, уразуми их, а уједно нам кажи по својој праведности, како ти мислпш о њему. Ми морамо теби вјеровати већ по томе, што смо заједно са народом увјерени о твојој праведности и непристрасности. Убједи дакле народ, да не буде у заблуди о Христу; тебе ће сви послуплти, а и ми са свима. Стани на кров храма, да бп те сви боље виђели и чули". Кад књижевници и Фарисеји поставнше Јакова на кров, громко завикаше: „Праведниче! дужни смо ти вјеровати; па како народ у заблуди слиједи науци Христовој, кажи нам, како треба мислити о Исусу распетоме ?" Јаков на ово њихово питање одговори: „Затито ме питате о Исусу сину човјечијем? Он сједи на небесима с десне стране Бога Оца, и опет ће доћп овамо на облацима небеснијем -1 . (Евс. Ц. Ист. књ. II. 23 ) Кад народ чу ове ријечи, не само, да се није разјарпо, него велика множина прими их у срце вјеру јући, да је Иеус прави Бог и клицаху му: „Осана, Сине Давидов!" Фарисеји видећи ово, још се већма разјарише и рекоше ед ан другоме : „Хајде, да збацимо Јакова са крова, не би ли се нчрод поплашио н неповјеровао његовим рпјечима". И узиђоше на кров одакле збацпше Јакова вичућп : „заспимо га камењем!" И почеше бацати на праведника камење. Јаков чим је пао на земљу усправи се и клекну на кољена, говорећи: „Господе Божз, Оче! опростп ми, јер пе знају шта чпне" ! Међутим кад је на апостола летјело камење, некакав свећеник, од синова Рихава, сипа Рихавим)ва, о којима говори Јеремија, завика: „Стојте, шта радпте ? ! Нраведник се моли Богу за вас!" Но у исти мах некакав тикач сукна, узе вратило, на којо се сукно намотаваше и удари праведника по глави тако јако, да му се је мозак одмах на земљу просуо, и умрије ') Ас1а 8апс1. Иаизе4. 1. Мап Т. 1.