Istočnik

Стр. ЗБ

источник

Бр. 1. и 2

поријеклу не могу имати канонично п,оетојанство ни законодавног епоменика, ни руководства ни упутства изданог од на то позване власти које помјеепе цркве. II. Степен каноннчког доетојанства педесете главе може се још оцијенити одношајем њене садржине према канонима васионске цркве и према законоцавној власти помјесних нркава. Цио њен садржај претставља скуп излагања и навода, који су из различних извора и састава неједнаке канонске вриједности извађени. Нека (не многа) правила су јој из канона васионске, друга пз разнијех споменика мјесног законодавства цариградске цркве, трећа — из буле папе Павла V. а највећч дио правпла из састапа разнијех, частнијех особа. Сва излагања и наводи у узајамној вези изложени су у њој синоптпчким начином и обзиром на првобитне аукторе свакога дијела. Сва та излагања и правила могу и морају имати безусловни обавезни значај по својој садржпни у свима помјесним црквама у толико — у колико су узета из реда онијех правила, којима је дала значај законодавна власт васионске цркве, и која би п у том случају за све цркве важила, да у крмчију и нијесу ушла. •— Она изложења и правила, која су извађена из саборских закључака цариградеке цркве. из канонских одговора патријараха и из царскијех закона византијске империје, могла су имати и имала су додуше одређену, обавезну силу по степену каноничног угледа оне власти, која их је издала — али само у области цариградске цркве. Пренесена у друге автокефалне цркве, сама по себи, по своме постанку и садржаЈу нијесу та правпла обавезна за те цркве. Важност ба им се тек у том случају прибавила, када ба управна власт дотичне помјесне цркве обнашла, да њеној самосталној законодавној власти, условима и карактеру народнога живота њенијех чланова одговарају, и када би им ушљед тога извјесну канонску важност приписала. (У руској цркви нпр. ни дан данас немају ова правила обавезне силе.) 1Јапошљетку она изложења и правила 50-те главе, која су по својој садржини узета из буле папе Павла V. и нз частних састава грчкијех канониста, не могу важити ни у једној цркви, док их ова за своја правила не прогласи. Приопћио: Ди-је Ја—ић.

Мученичка смрт Св. Апостола Јакова, Брата Господњег. — По руском. Повод убијству и мученичкој смрти св. апостола Јакова био је спор Јудеја о Христу и вјера многијех у Њега Нзки из седам секата народа Јудејског *) обраћаху се Јакову са питањем: К^ко треба мислити о Христу? Јдков им на ово одговараше, да Исуса треба да сматрају за правога Месију. Како је Јаков са своје праведности био врло поштован и уважен међу Јудејима, то многи између овијех секташа повјероваше његовијем ријечима, те многе етарјешине Јудејске и пријеђоше Христовој науци. Овај поступак старјешина Јудејскијех проузрокова велики метеж међу књижевницима и Фарисејима, који говораху, да ће сав народ ') Ове секте бијаху: Јесеји, Га.шлејани, Импероваптисте, Месвотеи, Самарјани, Садукеји и Фарисеји. (Ев. кн. 4. гл. 22.)