Istočnik

— 68 —

Данашша се недјеља зове крсшопоклона. На јутрењи нам је изнесен по стародавном закону и обичају часни крст у босиљку, да му се клањамо, да нас мирис од босиљка сјети на спасење наше, на други, вјечни живот. У напрезању изда човјека снага. Многи дође до по пута, па се уморан враћа натраг, те му је напрезање узалудно било. Христос нам данас шаље крст Свој, да не малакшемо, да нам напомене, да ће и Сам за кратко вријеме васкрсењем Својим утврдити у нама жељу нашу за спасењем. Крстом Господњим добијамо нове снаге. Као што уморни путник под сјеновитим дрветом тражи отпочинка и одмора од умора свога, тако и хришћанин под окриљем часнога дрвета, дрвета крснога, животворнога, добија нове снаге за борбу против зла. Крст Господњи челичи нас, да не клонемо под теретом крста свога; крст Господњи нам је и извор и помоћник спасењу. Клањамо се крсту Твоме, Владико, и васкрсење Твоје шјимо и славимо! Друге теме: 1. Многи губе душу своју мјесто да је спасу (ст. 35.). 2. 0 грамжењу за богатством (ст. 36.). 3. 0 исповиједању вјере (ст. 38. види бр. 20.). 4. Свијет је прељубан и грјешан (ст. 38.). 5. 0 Божјем царству (гл. 9, ст. 1.). 28. Многи губе душу своју мјесто да је спасу. У вреви и метежу свјетском врло многи људи не обраћају пажњу своју на предмете, који су за њих од велике важности. Колико људи подрије своје здравље мало по мало, непримјетно, напрежући своје силе, да би обезбиједили себи што сталнији положај у свијету! Кад до^у до жељене сврхе, тек тада виде, да су много више изгубили него што су добили. Тако се пречесто догађа, да људи убију тако рећи своју душу не пазећи на њу, или бирајући за њено одржање таква средства, која јој мјесто помоћи могу донијети само штете. Многи губи душу своју мјесто да је спасе; многи хоће да је спасе, али је ипак изгуби, јер не зна, како је ваља спасавати. Међу прве спадају сви они, који не воде бриге о души својој, којима је тијело претежније, јер га виде, а душу не виде, па се ни не старају за њу, а зар да не споменемо оне, који затирући и тијело своје разноврсним страстима затиру уједно и душу: То су а) сви обични грјешници, који страстима и гријехом убијају себи и тијело и душу, б) мекушци, који само тијелу уга^ају и његују га, в) невјерници, који не држе ништа до душе, па је и забатаљују, г) лакомци,