Istočnik

— 69 —

који само грамзе за богатством и т. д. «Љзјек свима тима јесте: трезвен живот, правилно васиитање, покајање. Много је важнија она множина људи, која губи душу своју не хотимице, већ што не зна, или нема сталности, да душу своју одржи чисту све до краја свог живота. Ти људи још нијесу сасвим изгубљени: њима треба само н. пр. добар савјет, морална јачина и храброст. Има их, који у добром увјерењу мисле, да је душа спасена, ако се н. пр. само чувају од гријеха; има их, који заведени лажном мишљу не познају праву вољу Божју, већ за такву држе какву људску заблуду, — то су фанатици; има их, који се на по пута уморе, па не доведу дјело свога спасења до краја; има их, који у вријеме напасти одпадну од Бога, те тим и душу своју изгубе и т. д. Сви би се такви људи вратили на прави пут, кад би добили правилан поглед на душу своју, кад би дошли до увјерења, да им је душа најпретежније благо, те да за њено спасење човјек мора своје силе непрестано усавршивати и на добро их употребљавати, да мора бити чврст у православној хришћанској науци, да мора имати јачине да све препреке душином спасењу уклони с пута. Хришћанин у сваком послу свом мора бити опрезан; он се мора увијек руководити науком Цркве своје. За свако дјело своје, ријеч н помисао он мора бити начисто, да ли се све то слаже с вољом и законом Божјим; мора му увијек бити пред очима Христос Спаситељ па ће душу своју на тај начин заиста спасти, јер ко хоће да је земаљским средствима спасе, изгубиће је. Ие бојте се онијех, који убијају тијело, а дуте не могу убити! него се бојте Онога, Који може и дугиу и тијело погубити у геепи; (Мат. 10, 28). Који чува дуту своју, изгуби^е је,; а који изгуби душу своју Мене ради, наИи %е је (Мат. 10, 39; 16, 25—26; Лук. 9, 24; Марк. 8, 35—38). Долази рхво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не сиасу (Лук. 8, 12). Душа је иретежнија од јела и шијело од одијела (Лук. 12, 23). Који љуби дугиу своју, изгубиКе је, а ко мрзи на дугиу своју на овом свијету, сачуваЛе је за живот вјечни (Јов. 12, 25). Нема другог имена иод небом, данога људима, којим би се ми могли сиасши (Дј. ап. 4, 12). Одбаците сваку нечишоЛу и сувишак злобе и с кротогиЛу иримите уса-ђсну ријеч, која може сиасти дугие вагие! (Јак. 1, 21). Чувајте се од тјелесних жеља, које војују на дугиу ! (ј . Петр. 2, 11). Неутвр^ене душе (II. Петр. 2, 14).