Istočnik

— 82 —

држљивост, а колебање слабога задржава. Дијепих примјера видимо у животу, како енергични .људи изва|>ају велика дјела. Или н. пр. молитва. Ко вјерује и с вјером се Богу моли, тај је много јачи од онога., који нема вјере и који се не моли. Како ћемо растумачити, како то бива и од чега долази? С једне стране човјеку, који храни у себи тврду вјеру у Бога, помаже сам Бог, да побиједи препреке и често му даје иадчовјечанску снагу. То је благодатна помоћ Божја. С друге пак стране таквог човјека тјера напред његово властито убје^ење, јер он зна да се бори за праведну ствар, па му та свијест даје снагу. Сравнимо болесника који вјерује, да ће оздравити са оним, који очајава! Који ће од њих двоје прије оздравити? На сваки начин онај први, јер њега лијечи већ само његово увјерење, дочим други мора да се бори уз болест своју још и са својим очајем. Зато нам хришћанска религија и каже, да је вјера први увјет за спасење. Ко с вјером своме спасењу тежи, тај ће га и добити, а ко очајава и сумња, тај ће у својој сумњи пропасти. ВЈера твоја помогла та је/ (Мат. 9, 22). По вјеут вагиој нека вам буде ! (Мат. 9, 29). Који узвјерује, и крсти се. сиашЛе се, а ко не вјерује, биКе осуђеи (Марк. 16, 16). Кад бисше имали вјере колико зрно горушично и рекли овом дубу: игичуиај се и усади се у море, шслугиао би вас (Лук. 17, 6; ср. Мат. 17, 20; 21, 21). Ако не узвјерујете, иом,ри/'еЛете у гријесима својим (Јов. 8, 24). Стојте у вјери! (I. кор. 16, 13). Еез вјере није могу (1е угодити Богу (Јевр. 11, 6). Вјером и сама Сара нероткиња заче (Јевр. 11, 11). Вјером иадогие зидови јерихонски (Јевр. 11, 30). Кушање вјере гради триљење (Јак. 1, 3). Кроз дјела се савршава вјера (Јак. 2, 22). 35. Пост и молитва — средства за изгнање гријеха. Гријех се као душевна болест може лијечити. Разни су лијекови које за то наука хришћанска препоручује, а најглавнији су: пост и молитва, које се обоје слијева у покајање. Постом чистимо душу своју на тај начин, што задржавамо тјелесне прохтјеве, који могу и душу и гријех повући. Тим дајемо више маха души својој. Кад човјек пости, увијек му је сврха пред очима: да очисти душу своју, дакле увијек мисли о поправци својој.