Istočnik

— 145 —

воде, да више не жедни, да не мора сваки дан на студенац долазитИ, То нам је лијепа слика покварених л>уди, отупјелих, који не могу да познаду истину, и ако им је она пред очима. Као што је ова жена заузета својим свакидањшпм потребама, тако има много људи, много и хришкана, који такође не доспијевају, да се отргну од своје свакидашњице, да се запоје живом водом Христове науке. Зар је мало таковијех? Зар мало има њих, који заслијепљени коришћу и својим пословима, падају у таму незнања, који своје способности, моралне и и интелектуалне, све више затупљују, те који тако промаше ону своју праву сврху, ради које су им те способности и дате? Много има заиста таквих отупјелих створова, који, кад им почнеш говорити о божанским истинама, примјењују их на своју личну времениту корист, као ова жена Самарјанка. Лијеп нам је то примјер и поука, да тако не ваља; без ријечи нас учи жена Самарјанка, да морамо вјеџбати себе и своје снаге у богоугодну и свету животу; да није материјална корист на првом мјесту, већ наш узвишени хришћански позив: да спасавамо себе и свијет. .. Иди, зовни мужа свога!" — вели Христос Самарјанци. Он је мало по мало спрема, да јој се објави као Месија. Да јој је на једанпут рекао: Ја сам Месија — не би Му вјеровала, јрр је таквих случајева у пошљедње вријеме много било, да се људи издавали за Месију. Он је њу морао прво увјерити о Својој снази, — а чим би то могао боље, него што јој је показао, да зна и за најсггривеније тајне срца њена?! Она живљаше у мисли, да се тајна њена неће дознати никад, — а глесад долази овај незнани Јудејац, који нити је ње, нити она њега икад видјела, а он јој говори то! Тајва је њена ишчупана из срца, а ко ју је могао открити, до ли пророк ? И она се клања Господу и вели: Господв, виднм да си иророк!" У то доба су размирице између Јудејаца и Самарјана биле врло живе, као што је било живо и очекивање Месије. Религиозне су мисли занимале и простије људе: сви се загријевали за њих, па с једне стране чекаху Избавитеља, а с друге грчевито држаху и чуваху своју наслијеђену старину. Особито Самарјани. И они осјетише, да ће ускоро доћи Месија, па радознало и са нестрпљењем очекиваху, да Он разјасни, чије је богослужење право: јудејско, или њнхово. И жена Самарјанка сад доби лијепу прилику, да запита овог пророка, који није заражен националном мржњом, које је право: Јерусалим, или Гариаин. А Христос доби лнјепу прилику, да преко грјешне жене Самарјанке каже цијелом човјечанству, ко је Бог и како Му се ваља клањати. Том је приликом изговорио Господ знамените ријечи, важне за људе, догод 17