Istočnik

— 96 —

Данас: Осана — за неколико дана: Расинига! Тако брзо таква промјена! Морало је бити велико неспоразумљење изме^у Јудејаца и Христа, велико разочарање у народа јудејског! И заиста на Христовој спољашности нема ничег царског: Он сједи кротак на магарету, као што је предсказао још пророк Захарија (9, 9) Посред народног клицања Он замшпљен, забављзн Својом великом мишљу и будућношћу баца погле на Јерусалим, па Ћлачв ради његове судбине, ради његова невјерства. Шега не одушевљава народно одушевљење; Њега не заноси сјај гордога града, куле његове и палате, већ Он мјери душу тог раздраганог народа, жали и оплакује моралну поквареност у Јерусалиму. Ради те моралне покварености и Јерусалима и другог свег човјечаиства и иде Он овим путем — у смрт. Тај је Његов пут најодлучнији моменат у ЕБегову животу, — Он иде у Јерусалим, да се објави Месијом, а не царем од овог свијета. Дотад је забрањивао ученицима Својим, да Га разглашују као Месију, дотада — а сад је већ скоро завршено Његово дјелање ме^у људима; сад је дошао крајњи час, да се објави народу и свијету као Избавитељ од гријеха. И он знаде, какав ће Му дочек спремати књижевници у Јерусалиму! И изгледало је за час, да Јудејци вјерују у Меснју, да Га примају. Али само — зн час! — Послије Осана — Расини га/ јер није испунио њихово очекиваље. — Народ Га не разумије ! Не само пред Пилатом, већ Га се одрекоше још тај дан, чим видјеше, да Он није онакав цар, каквог су они чекали. Прилике и неприлике израиљске биле су такве, да је народ требао цара, да га избави од Римљана; а гордост избраног народа баш ради тог избраништва његова улила му је мисао, да Месија мора бити само њихов цар, јудејски побједник, осветник потлаченог народног поноса. У Христу су видјели велику моћ. Зато Га и срете народ, јер су чули, да је Он учинио оно велико дјело са Лазарем у Витанији , јер су се надали, да ће Он избавити Израиља. А шта Христос ради? Мјесто да употријеби одушевљење народно, па да се царем извиче; мјесто да иде у претор, да протјера Римљанина Пилата, — Он иде у цркву. А народ изненађен престаје с клицањем, оставља Га, а остају уз Њега само дјеца, која понављају још родитељски усклик Осана као пошљедњи одјек часовите раздраганости народне. Остају уз Њега још само дјела, весела са прогале свечаности и — фарисеји, весели, што се свечаност тако завршила. Дјеца вичу: Осана , родитељи им се спремају, да повикну: Распни га/ а фарисеји расплићу мреже своје око тог омраженог пророка галилејског, који је могао ето сад једним махом уништити сав њихов углед и отети им вођство у народу.