Istočnik

— 147 —

да чудеса чини помоћу ђавола, а жена Самарјанка Га назива пророком. У Његовој постојбини траже од Њега све нових и нових чудеса. овдје вјерују Самарјани Христу на ријеч. У Његовој домовини траже и пролијевају Његову крв, а овдје Га вову, да им проповиједа и да остане у њих. Јудејци чекају Месију-цара, који ће им дати власт над цијелим свијетом, — Самарјани чекају Месију, који ће им „ казати свв, и како вал>а да по Богу живе. Јудејци испитују порекло и лозу Христову, да ли је царска, — Самарјани не питају, каквог је Он рода и кољена ? већ пазе ва ријечи Његове. У Јудеји Христос сам тражи Своје санароднике, да им проповиједа, а овдје Га Самарјани сами зову на проповијед! Није ли велика разлика између Јудејаца, просвијећених Откривењем, гордих са Божјег обећања, и презрених Самарјана, који нијесу добили од Бога оног руководства, као Јудејци? Јесте! Али су Самарјани њива зрела за жвтву, а Јудејци иразно класје! Самарјани поврвљеше жетеоцу Христу, да их Он пожње и узме у Своје достојање. А Христос тражи зрелу њиву, тражи добро срце, које је, као плодна њива, кадро донијети плода: руковети врлина, никлих на вјерн, залнвених надом, а осунчаних љубављу хришћанском. Такво је срце кадро примити Спаситеља прије него оно гордо са богатства, моћи, науке и других преимућстава, а празно, пусто, бесплодно. Непокварено срце, природни здрав разум, чист живот, — то су својства, која се траже за Божје царство и ако тога нема, бадава је и власт и положај и све друго, — ништа срцу не може надомјестити губитка и празнине и пустоши страшне, тих злих пошљедица гордости и искварености. Поучимо се од Самарјана, како треба Господу излазити на сусрет Примимо Га и ми с оном усрдношћу, па ћемо осјетити моћ Његову у себи, ударићемо темељ срећи својој и овога вијека и онога! Друге теме: I. Студенац и срце човјечје (ст. 6). 2. 0 националној и вјерској мржњи (ст. 9). 3. 0 брачној чистоћи (ст. 18). 4. Значај старог Завјета (ст. 22). 5. Вријеме и мјесто молитви (ст. 23). 6. Права храна човјекова (ст. 34). 7. Њива и срце човјечје (ст. 35). 8. Непросвијећени су људи често добру приступачнији од просвијећених (ст. 40)58. Студенац и срце човјечје. Сједиште нашим осјећајима јесте срце. Онб је извор и добра и зла у човјеку. Може се повући врло лијепа паралела између срца човјечјег и студенца.

17*