Istočnik

— 148 —

Студенац је извор води, коју требамо за своју потребу — срце је извор нашим осјећајима. Као што се непрестано вода у студенац са свих страна прилијева, тако бујају и оејећаји у срцу човјечјем. Као што нам је непозната дубљина у студенца, кад га посматрамо, тако нам је често загонетно и срце човјечје: дуго човјек мора испитивати срце човјечје, док га не позна, па шта више и сваком човјеку његово рођено срце је загонетка. У чистом студенцу је вода бистра као суза, — чисто срце је племенито и пуно узвишених осјећаја. Не г шст студенац даје покварену воду, — у нечисту срцу су покварени осјећаји. Као што се вода у студенцу лако загади, тако се лако ноквари и срце човјечје, па је оно оеда извор сваке нечистоће. Као што није вода из сваког студенца за пиће, тако није ни срце сваког човјека племенито. И добар се студенац с времена на вријеме мора чистити, јер вода у њему иначе обл>утавн. Па тако и човјек срце своје мора чешће чистити исповијешћу и покајањем јер иначе од најилеменитијег човјека може постати покварен и грјешан. А као што нам је за живот пријеко потребна здрава вода, тако нам је за срећан и богоугодан живот у првом реду потребно чисто срце, јер је само тако наш рад и живот Богу на славу, а нама на добро. Срце не може бити и добро и зло, као што нема ни студенца, који би давао и добру и рђаву воду. Задаћа је по томе сваком хришћанину, да пази на срце своје, да се не загади, већ да га оплемени тако, да племенитошћу његовом може напитати све своје снаге, сав свој рад, као што свјежа вода из извора натапа своју околицу. Тако ће процвјетати и живот наш, као што буја и напредује дрво, посађено крај извора. Праведнику је као дрвету тсађену ири извору, које ђаје илод свој у вријеме своје (Пс. 1, 3). Срце човјечје је дубоко (Јерем. 17, 9). Особито чувај срце сво/е, јер је оно извор живога (Приче 4, 23)Који у Мене вјерује, као што Писмо рече, из његова тијела иотеЛи %е ријеке живе воде (Јов. 7, 38). Кда ли може извор из једне главе точити и слатко и грко ? . . . Ниједан извор не даје слане и слатке воде (Јак. 3, 11—12). И чоказа ми чисту ријеку воде животне (Апокал. 22, 1). 59. 0 националној и вјерској мржњи. Особиту љубав осјећа човјек према својој породици. Најдражи су му његови присни: родитељи и рођаци ; за њих сваки осјећа највише љубави.