Istočnik

— 185 —

не испуне убрзо ријечи Учитељеве: „ Ако Мене изагпатв и вас Лв изагнаши и (Јов. 15, 20). Но у том страху их грије велика нада, кријепи их велико очекивање, држи их на окупу, а далеко од празничког шума и весеља, обећање Учитељево, да Ле им иослаши од Оца другога Утјешитеља, Духа истипе, да буде с њима навијек (Јов. 14, 16—17). И гле! Усред њихове молитве тресе се горница сионска као некад гора синајска. Са горе синајске дође Вожји закон, а данас у горници сионској си^е ватра Духа Вожјега на апостоле и преко н>их на цио свијет! Пламен Божји препорађа данас апостоле, — горница им данас и од данас цио свијет.... Тора синајска некад мрачна и димна — данас иостаје свеша (преображенска пјесма), јер силази Дух Божји, да облагодати закон њен. Дух Бпжји је унио у закон благодат, па благодат наткршвује закон и нисмо више иод оним сшарим законом, веб иод благода~ћу (Рим. 6, 14). Данашњим даном престаје ограда оног закона, што је дијелила народ од народа, брата од брата, јер ирестаје закон синајски, да уступи мјесто благодати, закону новом, Христовом, у ком Бога зовемо: „ Оче/ и (Галаћ. 4, 6). И благодаЛу Божјом и силом Духа Његовога јесмо ми данас што јесмо (I. Кор. 15, 10), -— дјеца Вожја. Озаренн благодаћу и препорођени апостоли Христови нијесу више од данас Јудејци, већ учитељи свијету. Смјели сада Петар не познаје више страха јудејскога, већ громком својом ријечју као одзивом оне хуке небеске , уз коју се напунише Духа Светог (Дј. ап. 2, 2) и пламеном бесједом вели крвницима Христовим: „ Људи браЛо / Тврдо нека зна сав дом Лзраиљев, да је и Тосподом и Христом Вог учинио Исуса, кога ви распесше /" (Дј. ап. 2, 56). А онај раскајани народ, што прије два мјесеца викаше: 1'а.сини га! (Јов. 19, 6) и: ,.крв његова на нас и на дјецу нашу! и (Мат. 27, 25), мјесто крви на главу дјеце своје добија сада божански лијек за гријех свој, добија силу Духа Божјега, — ступају у Цркву њих три хиљаде душа на Петрову бесједу! Тако је било у оно вријеме, — а како је данас? Има ли данас Духа Божјега међу хришћанима? — На свави начин! И данас препорађа Дух Свети свијет. Својом животворном благодаћу. Храмови су нам данас врт Божји, искићени грањем и посути травом, красни, у свјежем мирису обновљене природе. И зар није то знак обнов.љене и препорођене Духом Божјим душе наше, свјеже, чисте, мирисне, безгрјешне? Црква нам је данас рај, а ми у цркви! — Да ли само нијеми посматрачи, или прави, достојни учесници, — рећи ће вам сваком душа ваша! Запитајте њу, има ли у њој оног жара Духа Божјега, 22