Istočnik

— 186

или у шој на дну можда тек тиња тај жар у пепелу затрпан, или је можда — запуштен — сасвим утрнуо! Какви ћу рећи да смо ми ? Да л' побожни или безбожни ? Ово пошљедње не смијем рећи, јер су код нас већ пословице: „за крст часни и слободу златну", „нема славља осим православља", „вјера нас је очувала" и т. д. Али се не усуђујем ни да рекнем хвалу нашој побожности, јер све то, што говоримо у похвалу нагнем православљу, — све је некако само на језику, без духа, без живота, па код многих и без — истине. Кад је св, апостол Павле запитао неке ученике у Ефезу граду: „ Јесте ли чримили Духа Светога кад сте вје<ровали? и доби одговор: „ Ми нијесмо ни чули, да има Дух Свеши " (Дј. ап. 19, 2). Па тако је и код нас: православље, православље, вјера Србинова, а кад кога запиташ што из те вјере, добићеш одговор: нијесмо ни чули за то! А кад коме кажеш; овако те учи вјера да радиш, — онда престаје већ код шега моћ православља! Нијесу сви Јудејци, који су слушали Петрову бесједу, ступили у Цркву, већ од оног силног народа доби Црква три хиљаде њих, који се ражалише у срцу (Дј. ап. 2, 37). Тако ни код нас не жари сваки пламена Духа Божјега у себи. Дух Свети је наш небесни Учитељ, а ми би смо морали на цијелом свом животу показивати плодове Његове науке, да се види Учитељ на ученицима. Духом Бога нашега треба да се иросвијешимо (I. Кор. 6, 11), јер ми не иримисмо духа свијеша овога, него Духа, Који је од Бога (I. Кор. 2, 12). Вјера наша је основана Богом Исусом Христом, а над њом бдије сам њен Оснивач и Дух Свети. ЕБу и њене чланове Бог чува. просвјећује, кријепи и умудрава. И Божји Дух нам помаже зато, да будемо хришћани на дјелу, а не само на језику. Док сте мали, плетете вијенце у невиности својој, срце вам осјећа празничку радост, а кад постанете људи? — Не знам, како ћете ви, али сам видио код неких ваших старијих другова, да кад дођу са великих школа амо кући на празнике, у цркву или дођу, или не дођу, па и ако доЗру, окрену се мало у њој, па хајд' напоље. А томе их нијесам ја учио, а не уче их томе ни на великим школама. Томе се сами научили, јер малаксава у њима онај дух, којим смо их ми овдје кријепили. А не ваља тако! Ко хоће да буде честит човјек, мора бити честит хришћанин, а ко у себи нема Духа Хрисшовога, тај није Његов ! (Рим. 8, 9). Свето расположење, које влада данас у душама хришћанским, које обнавља силом Духа Светог срце хришћанину, нека овлада и нама и обнови и наше душе! Апостоли се данас просвијетили, — просви-