Istočnik
Стр. 202
И С Т 0 ч н и к
Бр. 13.
Може ли се тајна јелеосвећења над истим лицем, у истој болести повторити. Пракса је црквена у овом питању сагласна са упуством требника II. Могиле, по коме „у једној и истој болести тајна ова да се не повторава, осим ако је болесник оздравио, а послије се поиово разболио." Како ваља причестити оне, који са каквог било разлога не могу окусити вина? Такав случај зацнјело може само ушљед тешке какве болести наступити. Но да се ни тим вјернима не ускрати примање свете тајне евхаристије препоручује Паст. Собес. да их свештеник са частицама спремљеиим за болне причести, имајући частицу у води омекшати. Може их и са новоосвећеннм агнецом причестити, но у том случају има односну частицу са кап-двије пресвете крви наквасити, а послије вјерном у кашичици са мало воде датн. Ово упуство у своје вријеме издана је Минска епарх. власт у Русији (В. VII. изд. Паст. Собесћдника — Москва 1889. Стр. 176., 312., 87.) Протопр. Диго. ЈанковиК Кратак преглед црквено-школског и иросвјетног Љивота. Црква у Русији. Засједање св. Синода. Недавно су одржане сједнице св. Синода руског. Као главно претресање бијаху предлози односно четири тачке, које је на руски св. Синод управила Њег. Светост патријарх цариградски Јоаким Ш. Те четири тачке. у којима је Њег. Светост тражила митпљење св. руског Синода, наиме су ове: 1. Како и на који начин би се могло извести уједињење свију источноправославних цркава? 2. Како да се спроведе и да ли је могуће сједињење римокатоличке и протестаптске цркве са источно-православном ? 3. Питање о старо-католицима. 4. Измјена старог календара. Св. Синод руски исцрпно је претресао сва ова иитања п послпје дугог савјетовања изјавио, да је у даиашњим приликама извршење горњијех предлога посве немогуће. Одговор св. руског Синода у главном гласи овако: 1. Источно-православна црква у лицу својих епискОпа уједињује се путем заједничких зборова. Ма колпко да је потребно и важно то уједињење, у којем би преставници појединих автокефалних цркава живом ријечју расправљали искрсла питања, ипак је то у данашњим приликама неизведиво, јер су цркве границама државним одијељене и односи цркверш дотаћи би лако могли односе