Istočnik

Бр. 13.

исто.чник

Стр. 203

државне. У осталом вриједно је н нотребно, ма у којем облику, предметом сталног расправљања учинитн р.еформу црквеног реда и питање нових вјерских покрета. Идеју јединства међутијем не треба документиратп, али је треба чврсто и стално у свијести својој држати и остваривати је у црквеној пракси. 2. Што се пак тиче нашег односа гледе цркве римокатоличке и протестантске, то руска црква, споразумна са истинито вјерујућим автокефалним црквама, у молитви и врућој жељи чека и нада се, да ће некадања дјеца опће матере цркве, која су сада ушљед зависти и непријатељских сплетака одијељена од ње поново се кајући за гријехе своје, њој повратити и пасти на груди оиће и апостолске цркве и њених јединих пастира. Срца су наша отворена (П. Кор. VI., 11) и готови смо све могуће учинити, да на земљи блажено јединство наступи. Али на велнку жалост нагау и тугу свакога правог чеда цркве, не можемо данас на то ни иомислити, да умекшамо односе наше са хришћанима западним и да их са љубављу на сједињење позовемо. Преча нам је зебња и страх, како да одбранимо повјерено нам стадо од неуморних покушаја и борби како од стране римокатоличке тако и протестантске цркве. Нознате су нам тежње Рима. Ми се не смијемо дати завестп мирољубивим химнама и изјавама пуним љубавим. Ми у томе не смијемо заборавити прави њихов смјер, за то треба-да смо још пажљивији и још чвршће да стојнмо на земљишту наше православне цркве, него икада. У данашње доба зближење са протестантима још је неостварљивије. Они нашуцркву сматрају за душевно мртву, мрачњачку и залуталу. Шта више сматрају нас обожаваоцнма идола. Једино англиканска црква показује поштовања према цркви нашој. 3. Борбе и тежње старокатолика св. Синод признаје и готов је све учиннти, да њихов пут уравна и правој вјери управи. Али на жалост ово данас није тако лак посао. Мјесто некадањих вођа нови заузеше, а ове су већ протестантске идеје и наука ометиљавила. 4. Промјена календара одавно занима св. Сипод. Са овијем се питањем бави један научан одбор. Па и овдје гледе сједињења са григоријанским календаром може бити говор само о изједначењу у погледу свјетског рачунања времена, јер ће црква и на даље задржати јулијански календар. 5. Најпослије указује св. Спнод и на ту жалосиу појаву, да у крилу автокефалне цркве појављују се нова цијепања и нови раздори. Тако поред православне цркве постоје: несторијанци, јермени, копти и други. На Западу. Избор папе. Како је свијет у овај мах заинтересован смрћу папе Лава ХШ, те како се очекује, и избор новога папе, — то хоћемо да у кратким потезима упознамо читаоце наше са самим начином вршења избора новога папе. Према садашњим одредбама избор папе бива овако : чим папа умре отиде кардипал камерленго у службеним хаљинама у папски двор, да о смртном случају и о лицу напише исправу. У исто вријеме узме он од ризничара папски печат као и све остале печате. За тијем кардиналски колегијум изабере камерленгу, три помоћника, три епископа, који се сваки трећи дан мијењају, т<> с којима он до избора новога папе врши највитиу власт. Трећи дан по папиној смрти и послије његове свечане сахране у сакраментској капели отпочињу рад оних десет конгре-