Istočnik

Стр. 330

источник

Бр. 21.

»голубова без жучи« 1 ), тих »невиних душа«, ни налик није на смрт становника засуте Помпеје.. . Тамо мир и радост, а овђе изненадни ужас, грчевита и очајна борба за живот и смрт у очајању. — Тамо молитвено сложени прсти, а овђе унакажене руке и ноге а главе назад заваљене... Тамо света хришћанину имена и гробнице, а овђе развалине незнабошких храмова, позоришта, бања и двораца, Тамо путник прегибље кољена код гроба кога год мученика или мученице, а овђе. у данашњој Помпеји, међу развалинама ћутке поникне главом кад погледа на тај изненадни ужас разорења, које је обратило у ништа богати град, које је учинило крај свијем тежњама становника му, које је показало, како су ништаве све замисли људске нред силом грозних елемената пред »дих-днњиг Е8рнм,иг«, од кога са потресају » шги < жлн'1а зј / или «! Јест човјечанство има поучан примјер у нијемим останцима порушене Помпеје! Ту је кипио свјежи нови живот, безбрижни становници трудили су се, трговали, шетали по улицама, веселили се; мисао на опасност бијаше тако далеко од тога свијета, да је судбоноснога дана помпејски амфнтеатер био пун препун гледалаца. — И на једном би пререзана нит, бујни живот замрије од ужаснога непредвиђенога догађаја, потону у дубоки сан, сличан ономе, о коме казују чаробне приче: гора сва у пламену избацивала је масе пепела, пијеска и растопљенога камења; све ово покри једнаким слојем читаво мјесто живота, сачува га од постепеног пропадања од зуба времена, тајанствено сачува за далеке вијекове све, што се тамо налазило 2 ). — И зар није зато сачувано, да покаже, да само »едино нд потјкк^« има вјечно непролазно значење, да се само смијерна вјера ограђује од случајности. Но садашњост се некако слабо учи из прошлости. Далекоје, сасвим далеко од ње мисао о западу живота. Свуда у потјери за добитком кипи безбрижан живот, као да никад не мисли краја имати. Свуда се чује: »срећа«. »прогрес«, »хуманизам« и »корист«!! Ови усклици заглушују све боље идеале, Хришћанска вјера, љубав и нада врло су ријетке код нас добродјетељи. Човјечанство не отступа од потјере за животним угодностима. 'Њему су мали животни идеали првих хришћана, чији се отисак сачува цио у катакомбама. Оно је заборавило и поучну историју пропасти развратне Помпеје. Нијесу га оживиле ни скорашње грозне опомене на Антилским острвима, не оживљава га ни грозни Везув, који као и за вријеме пропасти Помпеје заодијева се ватром и димом. Па шта може да оживи нашу вјеру и да улије у наша срца хришћанску љубав ?... *) „Голуб без жучи", то је кратки натпис, што са гдје-гдје на гробовима хришћана налазн Ј 2 ; Вели Овербек. ^ тг х С рускога превео Никола-евић.

Књиткевне оцјене и прикази. ,,ЗЗа-Тзе1 тлгкЗ. ЗЗПзе1"-'' (Свршетак). 1. У Библији су два огшса потопа, која су спојена у једно у првој књизи Мојсијевој (гл. 6—9). Само један од ова два описа имао би нешто сличности са вавилонским описом и то само у спољашњим неким цртама. Иа пошто је вавилонски опис старији, то Делић мисли, да је библијски опис позајмица првог. Али Делић, да би начинио оба описа што сличнија један другом, изоставио је многе моменте који показују баш супротност у њима. Изостављено је мјесто, како се