Istočnik

/ Стр. 378

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 24.

кад су одводили њене потомке у далеку и туђу земљу, но болии вапаји њени и ридања још су силнија, жалост њена још неутјешнија, кад су иемилостиво убијали њену дјецу по налогу жестокога туђипца, који је завладао престолом Давидовим и Солоновим. (»Евангел. ист.« Матв&евскаго, стр. 217 —218). Ст. 19 20. »Оу.ШршВ Ж< И|)Шд8 !! Л ГГМТ, ГоЈПОДЖћ КО К1КИ1А 1шгифУ КО бгу-ПТ-б Г.1ДГОЛА : К01ТДКТ1 ПОИЛ1Н отрочд И ЛМТЕјЖ егш И ИДИ КТ! 3 !/ИЛК) ^рЛНЛ^К^: изо.ирошл ЕО ИЦ1^Ц11Н А^ши отрочдт!. А кад је Мрод умро, гле, анђео Господњп у сну јави се Јосифу у Египту говорећи: устани узми дијете и матер његову и иду у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу«. Не дуго нослије нечовјечног убијања дјеце, умро је Ирод. Доставјерни историк Ј. Флавије приповиједајући о ужасном и одвратном његовом свршетку примјећује, да су сви његови савременици јасно упознали освету небесну на овом нечастивом цару; јер изједен црвима испустио је своју несрећну душу. Кад је нестало овога гониоца, који је устао против новорођенога цара јудејскога, анђео Господњи јавља се Јосифу у сну у Египту и говори му: »устани. узми дјете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су умрли, који су тражили душу дјетињу«. »Не говори: бјежи , но иди, зато што већ није било страха« (Блаж. веофил. Благов&стшжв, ч. I. стр. 67), — нестало је жестокога гониоца, који је гонио Христа; сада се могло ићи полагано задржавајући се на путу ради потребнога одмора дјетета и матере (Еванг. ист. Маг^евскаго стр. 219). У ријечима: Изумрли су, који су тражили душу дјетињу — разумије се нарочито Ирод (множина употребљена мјесто једнине); у осталом заједно са Иродом могу се нодразумијевати и његови приврженици, који су с њиме дијелили мисли и планове особито син његов Антипатар, жесток као и он сам, кога је у осталом Ирод на неколико дана прије своје смрти дао погубити (Толков. еванг. епископа Михаила I. књ. стр. 44). Ст. 21 22. Он Ж< КО!ТНК1> ПОАТТ. отроч.1 II ,ИДТ!ј!К 6ГШ И ПјННДе КТ^ 3!Л1ЛК> 1[јМИЛ !к8. Слкншк-н Ж!, 1ЛКШ Дрхчлди ЦИрГТК&ТТ! К-И^ТО) ИрШДД ОТЦЛ !КО(ГШ 0у50Ж!А Т ,1.110 нтн: К^!ТК пр'п/Ић ко пгк, шнд! кг пр^д^лм ГллхлиикГл. А он уставши узе дијете и матер његову и дође у земљу Исраиљеву. Али чувши да Архелај царује у Јудеји — мјесто оца својега, побоја се ићи тамо: Него примивши у сну глас оде у крајеве Галилејске.« Архелај*) један од синова Иродових, старији и као и он јако наклоњен

*) Архелај је био син Ирода Великога и његове четврте жене Малтакије. Ирод је у евојој опоруци навначио њега за свога нашљедника с условом, ако то буде по вољи Августу. Иошл,е смрти очеве прочитао је Архелај нред народом опоруку и обећао је, да ће благо владати. Народ је саслупЈао ове ријечи с радосним усклицима и тражио је, да се емрти предаду они, који су савјетовали Ироду, да казни рушиоде римскога орла, који је био посгављен на вратима храма; отказивање Архелајево изазвало је буну и 3000 бунтовника погибоше под војничким сабљама. Брзо иошље овога отишао је Архелај у Рим, да поради код Августа на потврди очеве опоруке. Без обзира на противна дјеловања рођака и јудејскога народа он је откупљивањем и лажи постигао своју циљ, но само дјеломично. Август му је потврдио од Ирода остављен дио царства, но при овом дао му је титулу етнарха народоуправитеља обећавајући, да ће га касније начинити „царем", ако се тога достојним покаже. Добивши од цара потврду у Ј *ласти над завјегатаним му од оца земљама, Архелај је управљао с таком жестином, да су 6 год. пошље Христа знатнији Јудеји и Самарјани отишли код Августа, да га оптуже. Император позва Архелаја к себи и присили га, да се брани, но Архелај у присуству својих тужилаца једва могаше рећи неколико ријечи без свезе. Август га посла у Вијену у Галију, гдје је умро идуће г одине. (Библеиско -б10граФИческ1и словарв вт> алФавитном-Б порлдк-ја, 6. ШпЈкевнча и П. БлаговЗлцвнскаго т. I. (А. И. Сцб. изд. 1849. год. стр. 86—87).