Istočnik

Бр. 24. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 379

страстима. Глас о његовој жестини није могао улити повјерења: оукољгл т^.ио ити.,« Но шта треба, запитаће неко, да се боји онај, чији су корацн ограђени ировиђен.ем? Није ли то знак малодушности и неповјерљивости? Не. Да је Јосиф био великодушан и вјеран за ово јамчи све остало; но он је видио, да промисао неће, да употребљава чудеса и знамења без крајње потребе. Зато премда се и није могао бојати тога, да би Архелај или слични тиранин пресјекао нит живота божанскога дјетета; но могао је — и оправдано је — бојати се, да ће нова каква опасност стати великог напора и бједе за дјете и матер. Зато се и побоја та.ио и%к. (Проп. Иннокен. аеп. херс. т. I. стр. 1у6). Као и прије сам је Бог уразумио Јосифа, шта треба да ради да би се ослободио препрека, добивши у сну откривење, старац је погпао с матером и дјететом у предјеле галилејске. Галилеја налазећи се на сјеверу Палестине и граничећи се са језичничким земљама имала је смјешано ста говппштво, које се састојало осим Јевреја, из Финичана, Сираца, Арапа и Грка, па по томе^е и сматрана за језичничку (Мат. IV. 15). Особине изговарања позамљинања нз других језика (Мат. XXVI. 73; Марко XIV. 70), начинише Галилејца знатпим и Јудеји, који иасељаваху јужни дио Палестине одношаху се према становнацима Галилеје са нескривеним презирањем (Јов. I. 46, ^П. 52; Дјела П. 7). Прави Израиљћанин слично Натанаилу (Јов. I. 46) најмање је могао миелити да би Месија дошао из Галилеје (^П. 41). И ево промисао Божји изабрао је ову земљу зато, да би Богомладенац у тишини и миру непримјећен тамо одрастао — до дана свога јављања свијету (Еванг. ист. Матв4евскаго стр. 220—221). Галилеја је припадала не жестокоме Архелају, него кроткоме и благом. премда и лукавом брату његовом Ироду Антипи; јер цар раздијеливши царство Иродово на четири Дијела, наименовао их је по томе самоме не царевима, него четверовласницима или тетрарсима, као што се и називају у јеванђељу, искључујући у осталом Архелаја. који је носио титулу етнарха (Проп. Иннок. аеп. херс. т. I. стр. 1У5). Ст. 23. »И Пјжиндг кнлига ко грдд^ ндјшцд^и^/ ИТ ! Нлзлргтг: 1,<кш дл је 8 дспж рИжно проршки, гакш Н^зорж нлјкч ^ тја . И дошавши онамо, намјесги се у граду, који се зове Назарет. да се збуде као гито су казали пророци да ће се Назарећаиин назвати.« Назарет је мали градић јужне Галилеје, који лежи на југо-западу од Капернаума, 1 х /а сат хода према сјеверо-западу 7 од Тавора. у горовитој долини међу два гребена на нижој стрмени западнога гребена, који се чврсто уздиже иред градом и с чијега се врха открива величанствен изглед на долину Јелелонску и на горе — Тавор, Хелвуј. Кармил, Јермон и на Средиземно море. Путници веле, да је положај мјеста и данас диван; но становништво његово бијаше врло сиромашно и становници, као што се приповједа не одликоваху се добрим правима, бар нису били на добром гласу и бијаху презирани од других (Јов. !. 6). Са именом »Назарет« не сретамо се ни у књигама старога завјета, ни у Ј. Флавија, ни у Талмуду. Сад Назарет, код Арапа познат под именом »Наера« или »Назира«, има до 5000 становника Арапа, од којих су 200 православни, а остали су римокатолици, протестанти и мухамедовци. Главну знаменитост Назарета сачињава римокатолички манастир основан на оном мјесту, гдје је по предању била кућа, у којој се догодило благовјештење. Од ове св. куће сачувале се три д;але собе једна над другом у облику пећина, ископаних у ириродној камеиитој стијени. Цио овај скромни