Istočnik

( / Стр. 380

источник

Бр. 24.

стан св. породице налази се сада у зидинама дивнога римо-католичког храма чији је главни олтар јако узвишен; под њим у нижој природној пећини гдје је био стан пресв. Богородице, подигнут је пак храм, у који се улази по мраморним степеницама. Под престолом овога. храма начињен је мраморни круг с крстом, који означава оно мјесто, гдје је стојала пресв. Дјева за вријеме анђелског благовјештења, около ]е натпис на латинском језику: »и Слоко клотк кштк«; неколико драгоцјених кандила, горе непрестано освјетљавајући ово свето мјесто. А гдје је благовјестио Дјеви небесни вјесник — арханђео Гаврил, то је мјесто означено мраморном колоном, чија је средина испиљена. Предање говори, да су је испиљили невјерници мислећи, да ће наћи у овој колони сакривено благо а за дрскост своју били су поражени шљепоћом. Из ниже собе или пећине, гдје је било благовјештење с десне стране иде се по каменитим љествицама горе у двије собе, које се сачувале у свом првобитном облику. У првој од њих, гдје је по предању Богомати васпитала Господа Исуса ка дијете, удубљење у зиду, гдје је сада престо; служило је за његову колијевку. По реду долази друга соба од природнога гранита, и на њу показују као на мјесто живовања св. праведнога Јосифа — хранитеља Богоматере и њеног божанственог сина. Нешто даље од манастира Благовјештења показују мјесто, гдје је радио дунђерски занат праведни Јосиф; овђе је Спаситељ као дијете помагао у дунђерском раду своме васпитачу; а овдје је и он сам продужио рад послије смрти свога поочима ради прехрањивања своје божанске матере. А и Јудеји су га баш по томе и називали дрводјељом (Марко VI. 3). У другој р. католичкој цркви, која стоји на крају града, показују омањи гранитни камен у облику наших обичних столова, на коме је по предању Господ наш И. Христос ручавао са својим ученицима. Но ово предање противријечи обичајима старих Јудеја, који при трпези не употребљаваху наших столова (упор. Мат. IX. 9—11; XXVI. 20; Лука XXII 14—15; XXIV. 30; Јован ХШ. 4, 12, 23, 28). Близу Назарета подигнута је врло лијепа и доста велика арапско-грчка црква, посвећена имену пречисте Дјеве Богоматере; на лијевој страни цркве у удубљењу налази се извор, из кога је Пречиста Дјева Марија црпла воду; ово је мјесто обложено бијелим мрамором и у опће је дивно начињено у облику малог олтара. Пред иконом Благовјештења горе непрестано кандила и свјеће, а доле је начињен отвор са сиуштеном кантицом ради захватања воде, коју поклоници са побожношћу пију и њом се умивају с молитвом Благодатној Марији, којаје вадила воду из овог извора. У 113бору Назарета за пребивање И. Христа јеванђелист показује испуњење на Њему онога, што су рекли пророци, да Де се Назорејсм назватн. Од јеванђелиста наведене изреке буквално нема у старом завјету. Не само да се нигдје у књигама овога завјета Месија не назива Назарјанином или оним, који се има настанити у Назарету, но се шта више у цијелом том завјету ни једанпут не сретамо са именом града Назарета, ни у канонским књигама ни у апокрифима, ни чак у Ј. Флавија. Неки су хтјели да у наведено.м цитату виде показивање на једно мјесто из књиге судија (ХШ. 5 јер ће дијете бити Назореј божји од утробе) које се односи на Самсона; но мјесто је јеванђелист навео не као доказ онога, да је И. Христос био по објету Назореј, као Самсон, него да се он населио у Назарету. Грчки облик показивања у овом мјесту показива, да јеванђелист овдје не разумијева буквално неко познато мјеето, у ма којој пророчкој књизи, но мисао неколицине пророка, изражену у њиховим књигама, наиме мисао или пророштво о пониженом