Istočnik

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

Стр. 381

стању И. Христа, које се изразило већ у томе, што се он населио у Назарету, чији су становници били сиромашни и који се нису одликовали добрим нравима у очима Јудеја нити су били поштовани и бјеху презирани. Ово се потврђује ријечима самог јеванђелиста, који говори: »дд р>чжно! прршкн, а не п^ороко.и-к« (Пр. об. 1873. нолбрв. Сравни Ироповједн Иннок. I. 196), а тако исто тиме, што су пророци, проричући о Месији, често говорили о његовом пониженом стању (Изл. гл. Ш1.; Псал. 21), а становници Назарета не само да нису уживали пошту у очима Јудеја, него су били и презирани. Изићи из Назарета, или бити Назарјанином, Назорејцем, значило је бити презиран, понижен, одбачен. На Христу се, који се населио у Назарету и који је био у понижењу до крсне смрти, и испунило тачно речено о овом понижењу код пророка. (Толков. еванг. еп. Михаила изд. 1889. год. т. I. стр. 146). П. Обратимо сада пажњу на оне морално-догматске пстпне, које се садрже у од нас разгледаној јеванђелској повјести. а) Лримјер Мрода, који се, желе%и пошто по то иогуоити новорођенога цара јудејскога, одлучио с том намјером на убијство дјеце витлејем -ке. учи нас томе. да се у зашљеиљењу страсти могу учинити иресшупи (ст. 16). Погубно дјејство страсти је таково, да оне савршено заглушују савјест, потамњују ум тако, да се под утјецајем њиховим човјек одважи ићи против Бога, одлучу.је се на све могуће пријеступе и зла дјела. »Научимо се пак побјеђивати своје етрасти или по изразу св. апостола, распињати своје тјело са страстима и жељама (Гал. V. ".'4), не дајмо да се у иама осиле дотле, да над нама завладају и да нас пот^жу по својој слијепој самовољи. Са сузама молимо помоћи од горе у часовима искушења. Трудимо ли се пак да би се у минутима тешких искушења сачувао у нама здрав разум и да би нам освијетлио ону бездну, у коју смо готови јурнути: од многих пада и рђавих дјела би се уздржали, кад би при искушењима умјели се мишљу узвисити кад би се умјели освјестити и око себе погледати. (»Слова« МакарТл митроп. москов. и Коломен. т. 2. стр. 200). б) Затим из јеванђеља видимо, да из Витлејема новорођен.и Богонладемац, сиасавајуЛи се од злобе Ирода, цара, бјежи са својим родитељима у земљу египатс.ку; од куда се по времену, по упутству »свише« враћа у земљу израиљску, но оидје опет не налази мирна мјеста, бојећи се гоњења Архелаја, сина Иродова, због чега долази у предјеле галилејске и насељава се у Назарету (ст. 14—22). На тај начин једва се налази безопасно мјесто и за сина божјега, који је странац на земљи, — за Онога, чија је »з^.илж и шполнжн 6а«: из земље у земљу бјежећи настањује се у малом и презреном градићу Назарету. Тако и н,егови шљедбеници, прави Хришћани јављају се у овом свијету као странци и дошљаци, не имајући овдје града за становање, но иштући онога, што ће доћи. Живећи у свијету овом, као у туђој земљи, они се увјек налазе у опасности: свијет и ђаво непрестано их гоне и траже њихову пропаст; — сјединимо се браћо са овим странцима, да би и ми с њима заједно добили отаџбину небесну. Усадимо у срцу своме ону свету истину, да се ми у овоме животу јављамо не ради овога живота, него ради тога, да кроз њега прођемо у живот бољи, вјечни; тада ћемо ми у истини бити странци на овом свијету и нећемо тражити ни богаства, ни части, ни славе, знајући, да све ово морамо оставити у овој земљи доласка, него ћемо нарочито тежити граду, који ће доћи, вјечноме царству, спремљеноме за праведпе од створења свијета. - ј - Не заборавимо, да се Ирод бојао, да ће бити лишен царства, а зато се није