Istočnik

Стр. 376

И С Т 0 ч н и к

Бр. 24.

Заслијепљен мучном страшћу властољубља Ирод видећи, да лукава намјера његова да помоћу мудраца нађе дијете, које је доетојно поклоњења остала без успјеха — прибјегава другом пакленом среству. »И шта ради? Збаца образину, коју је носио досад и граби директно за мач, који се налази у његовим рукама. Мудраци су измакли од мене — мисли сам у себи тиран, кипећи од злобе и стида, но неће умаћи дијете; јер у мојим је рукама кључ његовог живота, а који су ми оставили ови мудраци; ја знам и ако неодређено мјесто његовог борављења. Они су казивали, да им се звијезда јавила баш у тако вријеме; значи, дијете мора бити баш такога узраста; нека буде веће; а ми ћемо узети више, да не би пропустили жртве. ЈЛта треба жалити? Узети за мјеру двије године и заповједити да се побију сва дјеца витлејемска која буду узрасту. Но можда се Он не налази у самом Витлејему. Да, ово може бити; треба и с ове стране предузети мјеру — нека се смрт дјеце простире и на сву околину витлејемску. Гдје се ради о моме престолу и безопасности моје власти, тамо не треба штедити непотребне стотине жртава. »И помдкг изби кга д-^тн, с8цјТа кћ Кнв.ш.и-б и пјпд^-^к егш.« (Точ. Иннок. т. I. стр. 187—188). Тако Витлејем, чија су поља недавно била освећена свјетлошћу Господњом, и који је у буквалном смислу био вратима небесним, изненада је покрила ноћ страдања и гријеха; он је постао мјестом таме »Мир на земљи« пјевали су анђели; и на њихов поздрав из неутјешнога срца одаје се материнско јаукање. »Велику радост« навјестили су анђели и сузе кћери Сијонових биле су им одговором. Но И. Христос по чудесном промислу Божјем, био је спасен и сакривен. (»З мшла жнзнк Г ојподд нлшјго 1 ис У сл Х јжп ^«, Ордм стр. 71—72). Што се тиче побијања дјеце, о коме се у јеванђељу прича, поникле су разне сумње, но оно се налази у најпотпунијој сагласности са свим оним, што знамо о карактеру Иродовом. Цио његов живот испуњен је крвљу разних убијства, Он је наредио пред својим очима у нарочито приређеном весељу утопити првосвештеника свога шурјака, младог и племенитог Аристовула; заиовједио је да се угуши његова љубљена жена, дивна асномејска књегињица Маријамна. ма да је она као што изгледа, била једино човјечје створење које је он страсно љубиоСинови његови Александар, Аристовул и Антипатар, стриц Јосиф, стриц жене његове Антигон, таст Александар и пуница Александра, рођак Кортобан, пријатељ Доситеј и Гад — ето само неколицине оних који су пали као жртва крвожедних, подозривих и преступних страховања. Његов брат Ферора и његов син Архелај једва су избјегли казну по његовом налогу. Ни бујна младост књаза Аристовула, ни сиједе власи цара Хиркана не заштитише их од његова удворничког и издајничког бјеснила. Слично Хенрику УШ. или Ивану Грозноме сви мрачни и звјерски инстинкти његовог карактера, као што изгледа избијали су све јаче, што му се живот приближавао крају. Гоњен утваром своје задављене жене и убијенога сина, дражен нападима крвожедности и гриже савјести, Ирод, ово немилостиво чудовиште, како га назива Јосиф Флавије, био је обузет у посљедње дане свога живота мрачном и неукротивом јарошћу, која се срушила на свакога с ким је само он долазио у додир. Послије овога није тешко предпоставити, да је такав човјек дивљи варварин, једва прикривен сјајем покварене и површне цивилизације могао дјелати у датом случају тако, као што описује св. Матеј, а сама доставјерност догађаја добија независну потврду и из других извора. »Август, кад је био извјештен«, говори Макробије, »да је међу дјецом, испод двогодишњега узраста, побијеним по налогу Иродову у Сирији, био је убијен такође и син Иродов