Istočnik

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

више у правосуђе, и роптањем својии гњеве њега. Роптање и незадовољство долази често због заповиједи Божјих. За многе су оне бреме тешко и неподиосљиво. Да се оне испуне тражи се од њих самоовречен-е, безусловна покорност своје воље во.љи Вожјој; а код њих нема тога самоодречења, они су одани угађању себи и задовољствима, пристрасни су за земаљска блага и задовољства, навикли се на грјешне навике и не ће да се с њима растану. Узалуд би когод ревнујући за њихово спасење, стао их изобличавати и подсјећати на њихову дужност покорности према Богу, Шеговом светом закону и ЕБеговој цркви упућивати их на дјела побожности и самоодрећења. „Ми нијесмо монаси, рекли би они, — живимо у свијету, те хтјели — нехтјели дужни сио слиједити правилима и обичајима опћепримљеним." Људима свијета нарочито су досадни подвизи покајања у дане великога поста, те се или сасвијем клоне њих, или с крајњом немарношћу вргае дужност побожности, не напуштајући својих грјеганих навика и похоти и туже се, као Израиљци у пустињи, на ограничења у јелу и пићу, које црква захтијева. Жалосно је њихово стање. Нека они ма у дане поста и покајања приме к срцу савјет апостола: „ако чујете данас глас Господњи који вас зове к покајању устима св. цркве, немојте се у срцу распаљивати" — постидите се вашега упорства и скупа с вјернима Господу и послушнима св. цркви, почните се вјежбати у подвизима поста. Не пропустите то најзгодније вријеме за спасење. Господ је дуго трпио роптање и незадовољство синова Израиљевих и најпослије их је осудио на четрдесетгодишње тумарање по безводној пусгињи, и у току тога времена сви, којима је било 20 година, кад су изашли из Египта по мријеше, не дошавши у земљу обећану. Ево примјера да се опамете сви, који се упорно противе гласу Божјему, који их зове на покајање, И они неће достићи царства небеснога, ако не преломе са својим упорством. Ј . Тумачење св. Писма. Јеванђеље у Недјељу послије Божића. — Матеј гл. П. ст. 13—23. — Мот. Григорш Двнченко. Превео: Јован Дни. Јовановпћ (Рељево.) (Свршетак.) На тај начин'сви докази, које имамо, говоре у корист предпоставке ; да се мудраци јавили у Јудеји тек око двије године по зачећу Господа нашег И. Христа од пресвете Дјеве. (Чтеше преч. текста св. евалнгеш проф. Иекрасова стр. 13—20).