Istočnik

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

али исто тако учи и, да је само онај властан, да ти живот одузме, ко ти га и даде; она стога не да, да панеш у очајање, те да еам себи живот одузимаш. Вјера кријепи, снажи, умирује савјест, тјеши, блажи. Ко се држи вјере, никад не може ни поклизнути, а камо ли пасти. А за све то, човјече, она ништа од тебе не тражи, већ само оданост! А куд си ти забраздио!? Вез оданости сва та блага примити, зар још и то очекива људски род?! Ти од Творца свога зар да лице окрећеш, а он за то да свој благослов на те излијева?! 0 подла, о ниска сваког оног, који и тако неблагодаран може бити! Може бити и филозоф, може својим проналаском сав свијет да задпви, може изумјети хиљадама машина, — и опет, он је сам машина, кад је без срца, без осјећаја, кад нема карактера, кад није човјек! Уман ј ^ст, али му умност чувство помрачује. Природа, та жива књига откривења Вожјег, зове га на дужност, св. дужност, да се захвали Богу, да му буде срцем, душоИ и мишљу оцан, што га створи, што му живот даде, што му ум даде; пророци, Христос, апостоли, — све, све га зове,.. . али он ништа не види, ништа не чује, већ само себе и свој умишљени позив. •» Хвала само Богу, што још Србин не огрезе у томе гријеху ! Знамо душманин ће рећи: Србин је незрео, некултуран, и много ће још рећи, али све саме лажи. Србин зна за Немањин род, што је вазда вјери одан био, па је славан био и царство је српско тада било. Србин зна за Немањића Саву, знаде, да му је чврсти темељ вјери ударио, да му чеда не лутају којекуда, већ да једном стазом к своме циљу иду. Србин добро зна, да га је вјера пет стољећа штитила и бранила, да не пропадне, да се не поцијепа и сам тако не срне у пропаст. Та пред неколико година борио се он за вјеру и слободу: прадједови наши, оци наши на поклич „за крст часни и слободу златну" ка' лавови летише у бој и крв своју пролијеваху. Хвала стога Богу, што нам прошлост таку даде, те Србин јоште није огрезао у том калу гријеха! Ал' ако си већ у њ, брате, загазио, тргни се . .. не иди даље у тај бездани гријех! Чувај вјеру, што су ти је прадједови у аманет оставили, и тако ћеш и њих и себе најдостојније прославити! Вјеруј... љуби, што вјерујеш,... па се надај, да ћеш видјети живу слику својих снова; видјећеш св. Саву, гдје својом светачком десницом благосиља српски род, а благослов му носи срећу у вјери и нади, а ти радосно и весело кличеш с љубављу: »Тамо вјенци, тамо слава, Гдје наш српски пастир Сава...«