Istočnik

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 53

да се она тишина блажене душе Јованове усели у душу свију вас, да онај мир и задовољство срца његовога униђе у срца свију вас, да не само данашњи празник, не само данашње свеч рство, него читав вијек свој и живот тако задовољно проводите у цркви Христовој и у друштву својих милих и драгих, као што га је задовољно проводио у пустињи јудејској у самоћи св. Јован Крститељ. Амин. В р а њ е в о. Владимир БобериБ.

У славу св. Саве. Говор Гојка Ракића, ученика УШ. разреда велике гимназије у Сарајеву*). (Свршетак.) Вјера се не да сажећи. То су знали и погани Египћани, који су то својство приписивали птици фениксу, идеалу своје вјере; а данас да неко труби свему свијету, како вјере не треба! И за што — гата мислите? — тако бесмислено изричу своје мишљење? Само зато, што су уобразили, да је филозофија све, и да она према томе може и сама одвести човјека к његовој сврси. — И то ето уображење јесте камен смутње, камен, о који се многи спотакао и пао, камен, који је прашином што га обвија, окаљао много чисто срце, потамнио многи сјајни ум, уназадио човјечанство за много вијекова. Данас и религија и филозофија добро познају тај кобни камен и не осврћу се на њ, осим што га само и једна и друга настоји да одбаци, ако падне међу њих. У данашње вријеме, изгледа, као да ће опет да падне, као да се приближује његов безобзирни, али узалудни нападај. А јер је тај нападај уперен понајвише на стијену вјере, то је и нама Србима, као члановима цркве Христове, света дужност, да одбијемо и ми од себе тај нападај: да с темељем ишчупамо из срца тај каљави камен, што нам мути вјеру, коју нам у срца св. Сава из живога врела ули, т. ј. да ишчупамо из срца уображење, да је филозофија све, и да она може и религију замијенити. П. Обазримо се само на цивилизацију европског друштва, и видјећемо, који су све народи отпочели еманципацију човјечанства и који су највећма развијали идеју слободе народне, као и то, који су били прве во^е цивилизације. Одмах на првом мјесту видјећемо оне људе, који су у рукама имали цијеле библиотеке свештених књига старога и новога завјета. Та сваком је познато, да полијет живота и књижевности почиње у Германији од оног дана, кад је библија преведена на народни језик, Код Славена па и нас Срба исто тако. Није далеко