Istočnik

Стр. 522

ИСТОЧНИК

Бр.;20.

0 клонимо се тога и сваког зла, које би нас удаљило од царства небесног, и стојмо у слободи којом пас Христос ослобиди, и недајмо се оиет у јарам ропства ухватиши.') А далеко су мисли и путеви Вожји од нашијех. Ми невнамо времена ни љета и врата буаућности пред нама су затворена, и све је у власти Његовој; па кад нам се чини, да нас је постигла несрећа, и тада Га хвалимо, славимо и молимо, па и за претрпљену тугу и жалост осмјехнуће нам се срећа и весеље ће замијенити тугу и жалост нашу. А за примјер о томе служи нам и судбина Агапија, монаха. И на њему се испунила истина светог писма: Ко сије сузама с радошЛу &е иожњети. Купац његов држао га као роба, па је са објесном силом својом пред н>им клонуо! Али тада њега није Агапије држао као роба него као прави добри брат брата свог и привео га Христу Господу нашем. Он му је као странцу открио сву ризницу обилате благости своје. Па и ми драгосна сриска браћо и сестре, љубимо странца и намјерника, и љубазно их примајмо у дом свој! А с тијем ћемо ми и код свијета подржавати онај лијепи глас о г^остопријемству којег наши покојни претци стекоше и нама у насле^е оставигае. И сјећајмо се непрестано, да је и Госиод наш Исус Христос, ради нас странцем сматран; па, као што је Он измио ноге ученицима Својим, непостидимо се ни ми умити их страном и намјерном госту нашем! А нека нам 8ато као дивни примјер послужи и једна умна, љубљена, поштована и добродушна царска на хабсбуршком пријестолу глава, у лицу Франца Јосифа I., који се и сада у старости Својој, по примјеру Христа Господа нашег, усмирава, и на велики четвртак пере ноге сиромашним старцима, обилато их даривајући и гостећи.*) А ва доказ, да то Господ обилато награђује нека нам буде и ова истина: 0 по дну сје^аше Аврам у хладу под дубом мамвријским, и видје три човјека мимо њ пролазећа. И тада устаде Аврам на ноге, изађе пред њима и поклони им се до вемље говорећи: ,.Господо! Ако сам достојан вашег доброг расположења, немојте мимоићи слугу вашег, него се свратите да при несем воду и оперем ноге ваше и принесем хљеб да се наједете па да прослиједите путем својим!"

«) Гал. 5. 1. 4 ) И господин писац је поданик Њег. Ђ. и Ап. К Величанства Фрање ЈосиФа I., а не као што нам се омакло у предпрошлом броју, гдје смо подрааумјевали једног другог сарадника. Ур.