Istočnik

Вр. 20.

источник

субјективних циљева датог индивидуума већ у служби циљевима вишег реда и само оне чине садржину божанске милости. Те су функције оно што је релативно надприродно у човеку, јер га уздижу над егзистичким хоризонтом његове нриродности, ма да и оне спадају у црироду човечију у ширем смислу, јер чине саставне делове његовог бића. Сазнање битног јединства човека са Богом за човека је једна метафизички потпуно индиферентна теорија, докле год човек за себе вна само као за природног човека; за човека који је принцип егоизма узео за свесни принцип свога управљања, за злог човека, то је сазнање само једна одвратна мисао, која му неда да своје ја учани циљем свега осталог што постоји; тек за човека, у колико он носи у себи милост као саставни елемент своје личности, то ће оазаање служити као база религијског односа и постати полазаа тачка новог, Богу посвећеног живота, и тада он постаје с Богом не само онтолошки него и телеолошки један. Кад ова с етичном унутрашњошћу идентична^'милост у човеку победи, онда је човек спашен како од греха тако и од зла. Док је тиме пак спасење од греха потпуно и дефинитивно (претпоставивши да човек не падне натраг у ниже ступњеве своје егзистенције) дотле је спасење од зла само идеално, јер зло као унутрашњи свесни бол и даље остаје. Дефанитивно и реално спасење од бола могуће је само са дефинигивним престанком самог индивидуума, са смрћу његовом. Нада на бесмртност, вели Хартман, није никакав постулат религијске свести, као што се то обично тврди, али није ни нешто што јој директ противречи, ма да је за религијску свест згодније да бесмртности нема, јер се надом на бесмртност у оном свету човеку одвраћа пажња од овога света и неда му се да сву своју енергију сконцентрише на објективне циљеве његове.

Чудеса Пресвете Богородице. Пише: Дионисије МнковиК, игуман. (Наотавак.) И ако би се међу собом свађ^ли, клали и гледали да један другог истријебимо, тад мира овог небесног неби имали. 1 ) И ко чини: „ идолоиоклонсшво, чарање, неиријаш°љссава, свађе, пакости, срдњс; иркосе, расире, саблазчи, јереси, зависти, убијства, иијанства, ждерања и остала оваква зла, неЛе наслиједити царства Божијег. 2 ) <) Гал. 5. 16. «ј Гал. 5. 20 и 21.