Istočnik

Вр. -20.

источник

дио и то управо онолики — колики припадне сваком члану родбине. Сваки тестаменат, који не би имао ових увјета нема правне ваљаности. Б) Ако не постаоји тесшаменага (а!) Гп1ех1а1о). I. Иметак, којег је калуђер стекао прије пострига, прелази са моментом, кад је чин примио, у власништво манастира — дакле никако не може а1> т4еб1а(;о нашљедити иметак калуђера, који је прије пострига стекао. Ако је калуђер (прије него је пострижен) имао дјеце, а умре без тестамента — тада свако дијете добије законит дио, а остатак манастир. П. Иза пострига стечено имање аћ ш1езШо припада манастиру. Ако има дјеце, могу и ова захтијевати законити дио. Ово горе наведено вриједи и данас у Грчкој, јер то палажу краљевске наредбе, али упоредо вриједи и обичајно право. Сваки мопах — зван у [рос, — има свог насљедника — (жотахт.хбс; — који нагпљеђује и монашке послове а и иметак Ттсотактсхо^, који је обично од дјетињства у манастиру, иза смрти игуманове прелази у покојникову ћелију те нашљеђује и имање и остале ствари, које је покојник као властиге посједовао. Осим овога, чини ми се, да у Грчкој постоји још и друго управ чудновато обичајно право. Калуђери могу тестаментарно располагати с њиховом имовином не обазирући се на манастир. То се потврдило праксом: У атинском манастиру Петраки 9 различитих калуђера, у различито доба, на смрти раздијелили су читаво своје имање (и нза пострига стечено) родбини — не оставивши ништа манастиру Ово је фактично безакоње код закона — које није једино у Грчкој. Данас може у Грчкој калуђер расути сав свој иметак, може га и продати, може за новац купити папире и поклонити их коме год хоће. Заиста чудновато: као што видимо — овдје се нигдје али баш никако не спомињу калуђери, који не живе по манастирима — а тих има много у Грчкој, дал,е с једне стране може калуђер располагати с иметком као н сваки лаик а у случају смртн опет не може ником ништа оставити. Атнна, јуна 1906. К. К.

Записник састављен дана 16. новембрз 1906 у сједницн изасланика сри.-прлв. свешшнсшва еаархије херцеговачкс-захцмске, држачој у сри.-иравосл. иротопрезвитерском звању у Мостару. Присутни изасланици протоирезвитерата: требињског протопрезвитер С. Правица; невесињског јереј Аћим Братић; билећког надзиратељ Ђорђе Периновић; столачког јереј Васо Медан; мостарског јереј Јован Муцовић и фочанско-чајничког јереј Лазар Косорић. Јереј Аћим Братић очитује изјаву надзиратеља гатачког, да му протопрезвитерат није могао одржати односну свештеничку сједницу. Послије обављене молитве сједницу је отворио сазивач данашњега скупа јереј Јован Муцовић иоздравивпш одзив присутних изасланика. Прије отпочетог рада он је предложио сљедећи дневни ред: I. Избор предсједника и перовође. П. Претресање сједничкијех закључака епархијских протопрезвитерата, који су се сазиву одазвали, и донашање опћег закључка у форми пројекта за