Istočnik

Стр. 140

источник

Бр. 9. и 10.

лучки и бихаћк; босанско-херцеговачку земаљску владу високородни господин Александар барон Рајачић, Брински; велики црквени суд: впреч. г. Днмитрије Јанковић, протопр, и ред. чл цркв. суда у Сарајеву; велики управпи и просвј. савјет и епарх. савјет. бањалучки: г. г. Васо Видовић и Никола Цикота; епархијски цркв. суд доњо-тузлански: впреч. г. Петар Н Јовановић, протопр. и ред. члан цркв. суда у Д. Тузли и преч. г. Константин Драмушић, парох и ноч. члан ц. суда, којима се придружио впреч. г. Владимир Боберић, протосинђел, катихета и професор гимназијски; епархијски управни и просвјетни савјет а уједно и онштину тузланску односно брчанску г. г. Васо Црногорчевић, потпредсједник епарх. савјета и Ђорђо Бобаревић; општину зворничку: Симо Поповић, трговац и Ристо Благојевић, трг. и општину и парохију пожарничку: преч. г. Душан Николић, парох. Већина ових депутација састала се у Суњи с пратњом покојниковом, па су скупа поноћним возом приспјели у лијепи и питоми покојнику тако драги град Гор. Карловац, Тијело покојниково одмах је превежено у цркву и на лијепо удешени катафалк постављено на сред цркве. Сутра дан т. ј. уторак 28. априла (11. маја) у 3 / 4 на девет изјутра, два свештеника из покојникове дијецезе и мјесни војни свештеник Војиновић отпочели су св. литургију. По литургији одмах је отпочето огшјело, које је обавило Његово Високопреосвештенство госп. митрополит Василије са 15 свештеника. Иза првог еванђеља изговорио је Високопреосвештени г. Митрополит Василије у име бос-херц. митрополита, покојникових другова, лијепу бесједу, коју је дупком пуна црква присутних великом пажњом саслушала.*) Иза трећег еванђеља у име епархије зворничко-тузланске опростио се са иокојником П. Н. Јовановић, прото. Иза петог еванђеља говорио је у име ученика покојникових, г. Душан Кнежевић, парох карловачки За вријеме литургије и опијела падала је киша, а чим се спровод кренуо из цркве синуло је сунце од милине, да пошљедњи пут обасја велико свјетило доњо-тузланске митрополије, иа да се по том иза сахране од жалости опет заклони за облаке да и небо помрчином и кишом искаже тугу своју. Послије кратке молитве код гроба, покојник је положен у гробницу уз своје умрле а у близини гробова пјесника Лукијана Мушицкога и Евгенија Јовановића, владика карловачких, да као трећи владика вјечни санак борави на дубовачком гробљу код Карловца и привлачи потомке на поклоњење праху великих и заслужних владика својих. Погреб је довршен у 1 сат по подне. На литургији, опијелу и спроводу пјевало је српско пјевачко друштво карловачко, лијепо, побожно, складно и умилно. При погребу судјеловале су све мјесне власти, српска општина, школе, раковачка гимназија, женска препарандија и непрегледна множина свијета, кога ни киша није могла смести од учешћа. * * Блаженопокојни митрополит Григорије Живковић послужио је цркви и народу српскоме 47 година, од којих је био 30 година катихета и професор а непуних 12 година владика тузлански. *) Ову бесједу, коју нам је 1Бегово Виоокопреосвештенотво господин митроиолит Василије на варочиту нашу молбу изволио послати, доносимо у цијелости напријед ваједно са друга два говора, која смо добили добротом говорника. Уредништво.