Istočnik

Стр. 270

источеик

Бр. 17.

непријатељи. — Боље би било, да се овај анонимни слуга Рима бринуо о другим. животним питањима своје цркве нпр. у Шпанији, а нас пустио на миру, да га не питамо, а да ко заштићава римску курију ппр. у Шпанији? Ј. Богословска школа на Халки. Г1од уиравом архимандрита Германа Стрипопула имала је ова школа минуле школске године 80 ученика, од којих су десеторица апсолвирали и добшш стеиен „дидаскала правосл. хришћ. богословља" Црква у Рускји. •}• Нротојереј Михајло Иванов. Горчаков. Један од малобројних доктора .богословије, који су овај академски стеиен у Русији получили, вриједан и дубок професор универзитета, спреман канописта, изврстап правник у опште, најпопуларнији наставник — то је кратка карактеристика овог честитог мужа, који је у 72-ој години свога живота умро 5. августа о. г. Најзначајније му је дјело: „0 тајни супруштва" у којој тумачи 50. главу Крмчије. Ова савјесно израђена и по обиму импозантна расправа му је донијела степен доктора. Бог да га прости! Ј. Црква у Вугарској. Стаље цркве. Премда не легално, али стварно управља с бугарском прав. црквом свети архијерејски синод са сједигптем у Софији. Синод се састоји из четири епархијска митрополита, које сви остали епархијски митрополити бирају на 4 године. Предсједник синода је егзарх. Синод држи своје сједнице у двокатној синодалној палачи, која је стала по милијуна франака, а зидана је у старобугарском стилу. У иисарници синода има свега 16 чиновника. Издржавање синода стаје годишње 700.000 франака. Архива је малена. Чланови синода сганују у синодалној палачи. Синод је у раду свом од зем. владе сасвијем независан. Држава потпомаже правосл. цркву са готово два милијуна франака, дочим се инославној — ркат. цркви —■ даје државна припомоћ од 132.000 франака. Осим ове своте синод управља с разним фондовима који су намијењени за награду богословских дјела, за стипендије, па чак и за изучавање клас^чних језика. Два километра од престонице ностоји богословски семинар у лијепом парку. Има 19 професора и 149 ученика Бугарска црква има 75 мушких манастира са 169 монаха и 16 женских манастира са 260 монахиња. Има свега преко 3 и по милујуна православних душа, које живе у 11 епархија а похађају 214 градских и 2056 сеоских цркви и богомоља. Ове цркве послужују: 8 архимандрита, 22 економа (наши протопрезвитери), 1917 свештеника, 11 ђакона и б протођакона под управом егзарха, 9 митронолита и једног епископа. У манастирима има 49 игумана, 13 игуманија, 5Ј јеромонаха, 68 монаха. Морално стање је у народу добро, јер је 1909. било само 40^ брачних развода и то 144 у градовима, а 264 из села, Манастири посједују велико имање у вриједности од неколико десегипа милијуиа франака. Но ово је мртав капитал, јер у оскудици радне снаге, која би обрађивала мапастирске земље, економија је запуштена и манастири се једва таворе! По Ц. Вјед. ./. Црква на Западу. Најповији паиски декрет од 1. септ. о. г. по н. к. паређује, да у будуће сви професори богословије имају положити заклетву свом надлежном дијецезапу,