Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Она. ће се п од селе, сад овдје, сад ондје, сад у блажијој а сад у страшнијој сили пословања међу угњетеним и угњетачима све донде показивати, до год се не остваре најнапреднији научни и практични захтјеви, које проповједа најнапреднија људска, партија. —_ нова наука и нови људи, о којој се ошпирније говори у овој ењизи у примјетби 46-0ј.

Зато треба сви прави пријатељи народа и људства, да свуда п свагда употребе све своје умно и тједесно пословање једино на, ту високу цијел човечанства.

(лава, сваком историјском моменту, у коме се буде пословало за ову величанствену пијел човечанства.

- ИЕ

Сад ћемо коју проговорити О РУСКО-ТУРСКОМ РАТОВАЊУ, које је, како се вели, заметнуто усљед нашег устанка, па усљед савезне српске револуције.

Русија, ступајући у рат против Турске, изјавила је свему свијету да то чини зато, ко ђоја, да ослободи хришћанске народе од турског ига. Она је, дакле, под фирмом хришћанског ослобођења. могла отворено у рат ступити. Да је то правдало није, многе боп јој јевропске државе одма стале на пут, јер зазиру од освајачких њених тежња. Је-ли Русија дволичила или је Јевропа погрјешно мислила, доцније ћемо видити: „Конац дјело краси.

0 Русијом је у борбу ступила и Влашка. Њима су пи узбуњени Бугари помагали. (Турској су усрдно помагале савјетом и новцем, а тајно нешто и војском Аустро-Угарска и Инглеска.) (Обје ове силе и Русија и Турска, бијаху се озбиљно спремиле ва рат. Сав свијет и с ове и с оне стране мора бијаше упрђо очи у те двије мођне, велике државе, да види шта ће учинити. Државна, господа обадвију држава изјавише у својим прокламадцијама, да се борба води „за свету и праведну ствар“. Дипломатска господа Јевропе држаху дјелимице, да, је правда на страни султана, а дјелимпце на страни пара — самодршша од Русије. Увиђавни људи и народи пак на то би говорили: тешко капи на ћелавој глави а правици п слободи у парско-султанским устима ! 3

Русија је посље дугог нукања и накањивања, ступила у 00) и у Азији преко кавкаских гора, пи у Јевропи преко Дунава. То је било у првој четвртини године 1877. Руска је војска и тамо и овде у први мах почела нагло напредовати, Доцније мало, сузбију им Турци на оба бојишта, па су их држади у шкрипцу неколико мјесеци. Тад су изгинули силни Руси, особито кад је нападато на, Плевну. Том су приликом Руси увидили своју погрјешну тактику, па су на мах удесили нову организацију у војспи и довелп још