Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

48

Босна и ЕРЦЕГОВИНА ПОСТАДОШЕ РЕФОРМИСАНИ ВИЛАЈЕТ, ПО КАЛУПУ ЗЕВРОПСКИХ ПИВИЛИЗОВАНИХ ДРЖАВА. НОВИ ОДНОШАЈИ ОСВАЈАЧА ПРЕМА ПОКОРЕНИМ ПОШЉЕ 1850. ГОДИНЕ.

Хајд да видимо какву је корист добио народ кроз те државне реформе, кроз нове одношаје; да видимо ту постепену државничку мудрост, која. се без питања и одобрења народна изли на, народ.

Тај вилајет, по духу тих славних рефорама, имао је тада нешто на. подобије народне скупштине, која се сваке године држаше у Сарајеву. У њој се наравно највише говорило онако, како жели „премилостиви“ владалац — султан и „честити, узвишени“ вали — паша гувернер Босне п Ерцеговине. Ко год је од посланика нешто више желио и тражио, одмах су мудри државни људи и њихове крштене и некрштене слуте и удворице говориле: то је претјерано, то је немогуће: то је непатриотично, то је бунтовнички; то је падајство, то је противу владаоца и т.д. А на против, који је посланик одобравао нове намете на народ и који је прећуткивао ситније и крупније преступе, погрјешке п крађе господске, тај је добијао и почасти, тај је био код владе и господе поштен човјек, прави патриота и мудри грађанин. И наравно таки мудраци заједно с владом викали су на сва, уста противу бунтовника, а у ствари онп су заједно с владом можда п неотице спремали буну са својим новим наметима, са притиском на народ п одбијањем жеља народних; али шта ћеш 2 они то са себе скидају ина пријатеље народа бацају. Народи су се свагда и свуда бунили због великих дација и терета п због неправде пи притиска слободе ; но ево та госпоштина, у силу бога угони у лаж историју, па вели, да су оно бунтовници, који скидају с народа терете и неправде и који хоће народу слободу и самоуправу. Грозно изопачавање логике и историје. ...

Народ је под тим реформама добио мало више слободе у цркви, у друштву, у трговини, у судници и у школи, којих прије тога није никако ни било код Хришћана, Саобраћај је постао живљи и слободнији. Алп СА ДОБИТКОМ тих РЕФОРАМА И КРЊАВИХ СЛОБОДА, НАРОД ЈЕ СЕОСКИ ПОЧЕО ЗНАТНО ОпАДАТИ, спромашити, а варошани Хришћани, а, у неколико пи Муамедовци одоше напредовати и богатити се.

Уз то п онај пријашњи свети заједнички живот народних 345 другаз') увелико се почео кварити и комадати. А баш задруга је

32) Српска ПОРОДИЧНА ЗАДРУГА добила је савршенији облик за владавине пријашње Турске. Турци су љу подржавали, јер су у њој налазили највише користи за своје обдржање и за своју славу. Они вао да су добро схватили ону пословицу што вели: „задруга је богаштина а инокоштина сиромаштина.“

Ма да је задруга била као мала држава породична, ипак Турци нијесу од ње зазирали. И то је са свијем наравно, јер прије ће заврћи пушку, отићи у хајдуке и буну подићи инокосна сиротиња, но богата и обилато живећа, задруга,

Ма колико било чељади у задрузи, сви они заједнички раде у комуни, а из комуне подједнако уживају. Опа удаје или жени поједине чланове своје, чеад из комуна, на општи трошак задруге, ма да они тада више траже но остала чељад. И ово и оно казује нам, да је породична задруга права комуна, потпуни