Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

била економска а општина политична јединица и снага народа, 32друга и општина прикупљале су разбијени живот народа п одржавали свијест, живот и достојанство народа. Игре, забаве, мобе, сијела п зборови исчезоше готово из темеља. У тим дивним особинама народног удруживања, завлада неки застој. До душе то се даде лако растумачити: пуна врећа усправно стоји: „весело срце пјесму пјева“. Некадашње братско и човјечно осјећање према невољним и сиротним суграђанима својим поремећено је, па готово и искоријењено; јер није давно било, кад је цијело село о своме трошку осиромашеној породици, удовици и нејакој дјеци, све послове љетне и јесење свршавало, па чав и дрва пм довлачило и брашно им припремало. — Јека од пјевања у велико је умукнула.

комунизам. (О економског гледишта задруга је првобитна, асоцијација. како за производњу тако и за потрошњу. Има само једна црта економска, којом се задруга одликује од сувремених дружина за потрошњу и производњу, а то је: задруга. производи све своје потребне намирнице, осим једне соли и гвожђа. У Босши има доста задруга великих, које до 100 душа броје. У једном ћошку задруге вико не може глад и оскудицу трпити а у другом раскошно се разметати; нити може један аргатовати без одмора, а други дембелисати. И слуга у задрузи, п најмање дијете ужива једнако као и владалац „старјешина“ задрузи. Старјешина ради као и сви остали здравн и одрасли чланови задруге. Старјешину бпра задруга. Често се догађа, да још за живота очина изберу брата или сина. очина за старјешину, само ако је он најпаметнији задругар. Отац или други сметнути старјешина долази у пензију, но без плате; он шта више и даље мора радити све што му је можно: ако ништа, 3 оно стадо или пилиће чувати. Задруга неда ником здравом готовански живити, (ван мора радити да заслужи животне намирнице, лотребе. — Старјешина је у псто доба претставник задруге у општини и код власти вад треба. Он управља задругом у договору с одраслијим задругарима. Он одржава ред и поредак и ако се никад не служи при том оружијем, тавницама и параграом у својој држави — задрузи. Сви га слушају боље но поданици владаоца. Он то врши без плате и пензије Награда му је једнака с наградом остале чељади задружне. Ипак је за Е ногрјешву строго одтоворан, па и кажњен у случају крупне неисправности. Задружни распоред послова удешен је без науке, тако да потпуно одтовара најновијој науди :

у Њој се све према доспијевању љетина и осталих послова врше разнолики радови. То баш наука и хоће; с тога су јамачно наши раденици пољски далеко бистрији, разборитији, одраслији, угледнији и одважнији од оних радника, који су приковани један те Један посао радити. Науком је доказано, да ништа толико пе затупљује ум човјеков, као непрекидни рад једног те једног посла. 8адруга је за себе и црква и држава; она може постојати и без прве и друге. Она је најјачи чувар чистог морала — поштења и поретка. То јој нико одрећи. пнеможе, ко је изближе познаје.

Код старих Словена у Русији, читаво седло, „слобода“, живило је исто тако као српска задруга.

У ваљевској нахији, у Србији постоје задруге под именом „братства“. Она нијесу крвна сродства као задруга, већ се неколико инокосника. сиротиње здружи у једно „братство“, те тако заједнички раде и заједнички уживају. Тако удружени уложе у комун што ко има и мало по мадо постану имућни, па кроз то и срећнији.

Има људи доста у свијету, који су потпуно увјерент па практично и научно доказују, да се свака општина па и држава уредпти и живити може по пут задруге, али према науци та би научна задруга далеко савршенија и срећнија била. ]

Напомињемо да је о моби, спрегу, позајмници и у опће о задрузи, најтачније ппсло честити покојник Светозар Марковић у књизи „Србијана истоку“. Те џреважне особине народа треба да свакш озбиљски проучава.