Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Туга и брига на лицу радног свијета, већ се у велико почела, опажати: храна и одијело ни у пола пријашњега.

Судећи по реформаторским Ферманима и умиљатим ријечима, султана и његове остале државне господе; гледећи на ток историјсвог напредовања и културног усавршавања, које се код других народа опажало, требало је да је народ тврдим кораком и у политичном и у материјалном благовању напредовао. Али на жалост није тако било: точак народне среће бијаше пошао са свим обратно и наопачке. Државна, новчана и црквена господа власници заиста су почели угледно напредовати, али радни народ — тежак, па у неколико п занатлија, све се у црње и горе невоље заплетао.

Талавни УЗРОПИ томе ОПАДАЊУ СЕОСКОГА НАРОДА, ево ово су:

Прво. До године 1850. у тим покрајинама није било стајаће војске, која чини једну штету, што дангуби од стварног рада, другу што једе готову туђу, народну зараду и трећу што квари и себе и народ.

Друго. До тада не бијаше у цијелој нахији (округу) само 4—2 чиновника, то јест, састављали су онда све чиновништво: капетан или мудир, кадија, муктија и спахије са својим субашама. То је био сав нахијски господски персонал. Стан њихов, храна, пратња, и одијело бијаше све просто и јефтино. Такве готоване издржавати, није било тако осјетљиво за народ. као данашње државнике, којима, далеко више треба. Али пошље 1820. године, одмах пошље уведених рефорама умножише се чптава јата господе чиновника, канцеларија и осталих чувара државног реда и поретка. које је све скупа, увећало народу големе терете. Тада се укинуше капетаније, а у мјесто те просте п не тако скупе управе, напунише се обадвије покрајине читавим јатом чиновника, судова, канцеларија, па поред свих тих уредаба и закона народ опет остаде без правде и без сигурности; без једнакости, напретка, и благостања.

Из дана у дан уводише се све нове п нове реторме, које су државна, господа без питања народа смишљала, а народ је падао што који дан све у веће невоље. А пи како не би“ Он је тражио правичности и слободе, а држава му шиљаше жандаре, војску и којекакве комисије; он хоћаше просвјете пи благостања, а држава му шиљаше нове законе о новим дацијама п наметима. Па замислимо још, шта су ти закони, који су без воље народа екројени 2 Ништа друго до Фини окови за народ. И право има чувени Виктор Иго, који резонира овако о законима: „једна половина закона, јесте господска, ћуд, а примењивање друга половина; па и законе те врше чиновници, који су или незналице и назадњаци, или себичњаци и подлаци“. Тако је било и у новој Турској,

Треће. До тада бпјаше врло мала и незнатна трговина, коју су само Турци водили. Турски трговци не бијаху капшарске ћуди као нови хришћански трговци, кад задобише право трговати. Стари Турци трговци трговали су само, да скромно помоћу тог запимања живе, а хришћански као и нови турски трговци тргују, да се што већма, обогате и блатују. Основно начело трговине у том се и састојп .