Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

6, МИХ. М. ЂОКИЋ

било ни једнога од њих, да ме мине на улици без поздрава. Кад прођем поред неке сниске кафанице, где се они скупљају на каву и шербет, истрчи тек по неко, и ја хтео не хтео, морам унутра. Кад уђем, Турци се мало подигну са својих седишта, забруји тихо „мерхаба“, па онда ми се додаје цигарета и приноси шербет.

Животом својим међу Турцима био сам задовољан, да сам исто пренео и на своју добру мајку, да она, кад дође к мени, не избијаше из турских кућа, а у одсуству моме, и наша је била препуна турских жена и девојака.

Моје је пријатељство нарочито било тешње везано са мојим суседом, старим Ћерим-агом, дућанџијом са разним ситницама. То је био човек око шесет и пет година. Висок, кошчат и некада стасит; старошћу је мало погурио, омлитавио, а начичкан борама по жућкастом лицу и неподбријаном брадом, изгледао је још старији. У зимско време, око његовог дућанског „мангала“ сакупљало се доста старих околних Турака, а нарочито од њега не избијаше Хаџи Ферат-бег, „хатиба“ ') Јахјапашине џамије, Имер-ага, стари домаћин, отац Расим-аге, „кондураџије“, и још многи од његових другова, који су прекрштених ногу, преко целог дана тамо остајали, палећи цигару за цигаром, да пред вече оду до куће, узму „авдес““) и нађу се на клањању у оближњој „Синан-Војводиној“ џамијИ... У последње време Ћерим-ага је своју радњу напустио, јер због сиромашног стања није могао еспапа набавити и сортирати је, те му је и пазар био са свим омањио. — Прва му је жена давно умрла; са њом је имао два сина. Један му је, млађи, био у Скопљу обућар и становао са њиме, а други,

ђ) Хатиб, старешина џамије, који свакога петка објашњава коран. 2) Авдес, умивање руку, припрема за молитву.