Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

луна Ћелевић БЕОГРАД

|шка Сејоме ВЕОСВАО

ТОТИЦА.

Једнога дана пред подне позва ме старешина «варта и рече:

— Газда Р. опет отерао своју служавку. То је ова девојчица, Тотица, жали се и моли, да јој се помогне. Отидите са њоме код њега и кажите му да сам наредио: да јој преда њене ствари и исплати зараду. Опомените га, да он овим својим поступком срља у кривицу самовлашћа. Ја сам га јутрос био позвао, али ми жандарм јави да је болестан. Идите одмах па ме известите после подне шта сте свршили.

Позовем девојчицу да пође са мном. и кад већ бејах код врата, господин члан ми рече:

— У неку руку и боље што ми Р. није дошао, јер заиста се не би добро провео — довде ми је дошао његовом калапљивошћу! — и љутито превуче руком испод грла.

Газда Р. је један од најбогатијих људи, не само у нашем кварту, но, може бити, у целом Београду. Тврд и грамжљив за новац до невероватности. Тип људи, који су некада послужили Молијеру, да напише своја чувена дела. — Он је већ у годинама, шесету је претурио. Мали, некада пун, сада омршавео и поднадуо; ћосав, ружан, отомбољених образа, срозаног, жућкастог лица, малих жмиравик очију; погурен, необично кратких руку са шакама пуним, збрчканим и стално у нервозном покрету.

5"