Iz tamnog vilajeta

| 15

турена риђа, змија. Онда, протнув задњи бод, урађене из ковчега повади, разастре их и сву драгу ноћ над њима пробди, уведрила као биљка, на суши незаливена. Зора се указа, ја да јој помогнем скупити, она обема рукама одбија ме: боји се зар неке нечистоте с моје стране. Нити се сну даде приволети, но с виделом разапе ново платно.

Иза тога зацрне: по вароши се и пси на мене наканише; у кући ни шака брашна; Марија ми узнемирена, потреба за везиво нестаде јој. Ја се дигнем Ца 6 прво село. Мисле у врши сам, па брже боље хоће да ме дарују. »Немојте, велим, сестре, убога нисам да ме дарујете, но вичну сваком послу, метните ме где вам недостаје посленица, да ми ваш комад сладак будејс Оне приме за Бога и запосле ме. Хитра им се свидех у гребенању и пређи, јер за. троје отаљавах, и домови се отимаху о мене. Тако по ваздан, ачим смирај, ја се дигнем па кући, нити се дам на конак задржати, Кад једно вече дојаха у трку из вароши домаћин код кога на раду бејах, громовит и одсечан човек, па ме онако с коња пита: »Рециде ми, бабо, ко ти је то на дому, те чим вече, а ти се трудиш до у варош стара» Која ти је невоља те ниједном не заноћи на селу, кад ни наши конаци нису за марву но за људе« Оштро ме пита, па ни ћутати ни лагати. »Девојче ми, велим, у кући слабуњаво, па му као биљци неге треба«. Докле се он осече: »Ти ли си та вештичара! Хајде купи се док си читава, јер ако ми смркне, зло по тебе!«

На дому Марија ми у тамно везе, разазнати се не да, гује ли су, акрепи, печурке ли, сказе ли неке погане; где где само као млаз бистрине пробије, или зрака видела, или 60корић травки. Везе, а на опрезу јој ухо: »Ено, шуште, до врата нам довијугаше, по крову