Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ

Друш Пушник: Дуже,

Пушник:

Кад лешеви почну клонуле да куже, Стићи ћемо мору, без руха и круха, Изгубљене снаге и присуства духа.

Други Пушник:

Не! И кад нас земље и слободе лише, Ипак нашу повест наша снага пише,

Пушник :

Највећа је жалост што смо малобројни, А. доћи ће хлебац, пушке, меци бојни, А да ли ће доћи појачања нова7 Више је робова но оних из рова,

Неки одлазе,

Сељак: Завршава разговор:

Кад Комови кршни, Проклетије суре, Завијају чалме и када се сјуре

У сиве облаке орлушина јата, Гледам у природи наговештај рата,

Пешак : Завршава разговор: Крвавим се трагом крећу сенке споре. Ако је требало да нам мржњу створе

На државу, онда постигли су циља Они што им беше себичност водиља,

Око Трећег Пешака једна овећа група.

Изгнаници

101