Jugoslovenski Rotar

čenja. Ono naročito »evate« i napreduje u većim mestima, gde je nadzor i kontrola nad bednicima, usled većeg njihovog broja i složenijeg načina života veća, nego u manjim mestima, gde je njihov broj manji. K tome, u većim mestima, dolazi i druga nevolja, a to je pojava velikog broja neuposlenih, naročito zimi, kako onih koji ni od kuda, osim od rada, nemaju pomoći, tako i onih koji je od rada i ne traže. Neuposleni, a naročito ovi poslednji, pribegavaju onda najjednostavnijemu načinu »zarade«, prosjačenju, kojim se služe u obilnoj meri razilazeći se po gradskim četvrtima i ulicama, u kojima čak i svoja naročita prava podvlače, zamećući s drugima prepirke, pa neretko i prave tuče, radi presizanja u »svoja prava«.

Na taj način oni postaju pravi neprijatelji onih bednika i nevoljnika, kojima je to jedina, ali zato najžalosnija i najbednija pomoć, a to su osamljeni, bedni i iznemogli, za rad posve nesposobni, starci i starice, ili pak od prirode bogalji i beskućnici. Privikavajući ovoj lakoj »zaradi«, profes. prosjaci se odaju lenčarenju i dangubi, pa se ni ne trse da nađu posla ni onda, kad je to moguće, već se odaju skitnji i neradu, danju prosjačeći po kućama, a noću bančeći i pijančujući po sumnjivim 50р1ljama i zakutcima, odajući se krađi i nemoralu, a ne retko i razbojstvima. Pa kad i svega toga ne bi bilo, oni nakazuju i nagrđuju vanjsko lice grada, pružajući odvratnu sliku svakom strancu, koji i po njoj stvara svoj sud o dotičnom mestu i zemlji.

Da se dakle doskoči toj nevolji i da se izleči ta rak-rana svakog naprednijeg mesta, koja unižava ljudsko dostojanstvo, niču u svim kulturnim mestima društva kojima je svrha borba i protiv prosjačenja, naročito onoga profesionalnoga, na načine koje ta društva podešavaju prema specijalnim prilikama dotičnoga mesta i okoline. Ona su redovno proizvod privatne inicijative, i svojim radom nastoje olakšati nastojanja države oko ublaženja socijalne bede i zavođenja socijalnog poretka. Njihov se uspeh u tome pogledu neda negirati i on je tim veći, čim je veća i efikasnija, bilo materijalna pomoć pojedinaca, bilo moralna, sa strane vlasti. Nema li te pomoći, uzaludan je svaki pokušaj, dobra volja i inicijativa. Razni primeri iz iskustva i rada, kako u našemu, tako i u drugim društvima, dokazom su, kako je iluzorna sva dobra volja i incijativa, gde nema te moralne pomoći sa strane vlasti.

Svi oni razlozi kojima se rukovode ostali kulturni gradovi, stvarajući ovakova društva, dali su povoda, da su i naši sugrađani priveli svoju želju u delo osnovavši i kod nas pomenuto društvo. Inicijativu je za to dao naš klub, koji budno prati sav kulturni i privredni život, kao i socijalni napredak grada, ocenjujući sve prilike i potrebe mesta, nastojeći naći pomoći i leka, gde je to potrebno, nigde se ne ističući sam, ali dajući pobude i pružajući svoju pomoć rečju i delom u svakom plemenitom pothvatu. Diskutujući na svojim sastancima o ovome velikom socijalnom zlu, dao je on poticaja da su se najvidniji pretstavnici kulturnoprivrednog života našega grada, van rotarskih redova, složili i zaključili da se i kod nas osnuje društvo za pobijanje prosjačenja. Do tada su ga imali u našoj državi samo Beograd i Zagreb. Zaključeno je da se društvo nazove »Društvo za pomoć siromasima i suzbijanje prosjačenja«, kako među bednicima ne bi ponikla misao da se opet stvorilo jedno društvo protiv bednika. Misao vodilja osnivača

15