Jugoslovenski Rotar

vima krenulo u šumu na sunce i vazduh, krenulo je da bi se bar za dan dva uklonili iz prašljivih gradova iz mračnih prostorija i iz sobne i ulične zapare i drugih štetnih okolnosti, koje često puta teško padaju na dušu i na telo, naročito kod onih koji su materijalno slabi i koji nisu u stanju da postignu i ono što pripada i najskromnijem čoveku.

Ovaj pokret za zdravlje čoveka najviše je prihvatila omladina, a to je baš dobro i potrebno jer:

Školski higijeničari, a i svi misleni pedagozi nisu zadovoljni sadašnjim stanjem i sistemom školovanja omladine. Nisu zadovoljni, jer pri sadašnjem stanju stvari u školi, ne postoji harmonija između dravlja i prosvete. Sadašnja škola je sva u zamahu za prosvetom, i želji za što većom gomilom znanja. Ona je stoga, bez obzira i bez pogleda na drugu jednu stvar, ne manje važnu, a to je đačko zdravlje.

Zbog ovakve disharmonije, zbog ovako grubog zanemarivanja fizičkog, telesnog razvića, na račun umnog, — naša omladina skupo plaća. Preko omladine ovu disharmoniju skupo plaća i narod, jer iz škola dobiva inteligenciju bledoliku, neurasteničku i posustanu, odmah na početku njenog života i delanja u narodu. To ne valja, to je neodoljiva porodična i narodna šteta, i to ne treba tako da ostane. Školski higijeničari i pedagozi pozvani su prvi da se ne mire sa stanjem stvari, da se bune protiv njega, i da podbunjuju sve oko sebe, te da se stvar što pre dovede: u red, a to je da se postigne harmonija između prosvete i zdravlja.

U nizu higijenskih nedostataka današnje škole, najglavniji i najosetljiviji je potpuna zanemarnost i savršena nezainteresovanost škole za omladinu u vreme letnjeg raspusta. Škola i pedagozi za celo vreme leta napuštaju omladinu sasvim, i dižu od nje ruke potpuno. Omladina, neuka i neupućena, ostavljena je za celo vreme leta sama sebi, svojim instiktivnim naklonostima i svojim nekontrolisanim nazorima i učinima. Ona je jednom reči, predata u ruke ulice.

Međutm, leto je najpovoljnija sezona za sve Zivo na zemlji. Leti buja i raste život do najvišeg napona. Priroda se leti rasklapa sva i daje čoveku sve svoje draži i vaspitne i estetske i higijenske. Ne iskorišćujući leto, ne iskorišćujući lepotu i zdravlje letnje prirode, znači ispustiti nešto što je najdragocenije, Sto treba da je najbitnije i za pedagogiju i za školsku higijenu.

Na zapadu, u velikom svetu, školski higijeničari i pedagozi uviđaju prazninu u današnjem načinu školovanja. Tamo se naročito posljednjih godina razleže poklič na sve strane: »u prirodu«, i tamo se naročito razleže glas: »dajte nam škole u prirodi«.

Ovaj pokret u našoj zemlji najbolje su shvatili nasi sokoli. Sokolstvo kao nosilac ideje o lepoti, zdravlju i savršenstvu tela priteklo je u pomoć omladini i stavilo je sebi u zadatak da svakoga leta izvuče sokole iz nehigijenskih gradova i iz svega onoga što je nezdravno, nerazumno i nekulturno pa uputi jednim boljim, čistim i zdravijim putem, sa koga će nicati samo ljubav, sloga i polet za sve što je dobro i napredno. SoRkolstvo ne može mirne duše da dozvoli, da se u mesecu maju, junu kada je svuda olistalo i ozelenilo, kada je priroda puna sunca, svežine i lepote, kada nas sve raduje i veseli, kada sve zove u šumu na vodu, na široke poljane, pune zdravog oštrog i svežeg vazduha — da se tada sokoli uvedu, naročito deca i naraštaj, u zatvorene sokolane i zatvorene

7