Jugoslovenski Rotar

kongrese. U Hrvatskoj je već prije rata osnovan vrlo opsežan Hrvatsko - esperantski rijećnik i gramatika. Poslije rata je pokret u Jugoslaviji ojačao godine 1927. Od tada se održaju jugoslavenski esperantski kongresi. 1935. je održan VIII. u Osijeku, 1936. će se održati IX. u Ljubljani. Godine 1930. osvanuo je u Slav. Brodu organ jugoslavenskih esperantista „La suda stelo“, koji se rado čita na cijelome svijetu. Zemaljsko središte je Jugoslavenska esperantska liga u Zagrebu, Primorska 11. Mnoga jugoslavenska djela su prevedena na esperanto. Najvažnija su: Senoa A.: Zlatarevo zlato, Pogacié M.: Ispovijed, Jelusic M.: Cezar, Mazurani¢ J.: Smrt Smailaga Cengiéa i druga. Mnogi Jugoslaveni, često siromašni, herojski rade besplatno, bez potpore, za veliku mirnotvornu ideju Esperanta. – Bostonski svjetski rotarski kongres od godine 1933. odlučio je skrbiti za svjetski jezik, čije uvodjenje u Život smatra svjetskom potrebom. – Vaša Je dužnost, braćo rotari, da slijedite ovaj poziv.

gresojn. En Kroatujo antau la militoj am aperis tre ampleksaj kroat-esperantaj gramatiko kaj vortaro. Post la milito en Jugoslavio la movado plifortigis en la jaro 1927. De post tiam oni tenas jugoslavajn esperanto-landkongresojn, en 1935. okazis la VIILa en Osijek, en 1936. okazos la IX-a en Ljubljana. En 1930. .La suda stelo“, organo de la jugoslavia esperantista movado aperis en Slay. Brod, kiu estas volonte legata en la tuta mondo. La landcentro estas la Jugoslavia esperantista Ligo en Zagreb, Primorska 11. Multaj jugoslavaj verkoj estas tradukitaj en Esperanton. La plej gravaj estas: Se noa A.: La trezoro de I’ orajisto, Pogacié M.: Konfeso, Jelušić, M.: Cezaro, Mazuranicé J.: La morto de Smailaga Cengio kaj aliaj. Multaj jugoslavoj, ofte malriculoj, heroe laboras senpage, senapoge, por la granda paca ideo de Esperanto. - La Bostona Rotaria mondkongreso de la jaro 1933. decidis zorgi pri mondhelplingyo, kies enkondukon gi konsideris mondbezono. - Via devo estas, Rotariaj Fratoj, sekvi tiun-Gi inviton !

Pavao Hideghethy

Vukovar

*K CEHOSLOVACKA — 66 DISTRIKT R. IL.

Prvo polugodište klupske godine 1935/36 je zaključeno. Ulazimo u drugo poljeće, u kojem svi klubovi povećavaju svoj rad i nastoje da do konference distrikta izvedu preduzete programe.

Naš guverner rot. dr. Hyža posjetio je u minulom polugodištu sve čehoslovačke klubove; kod tih posjeta u tančine je upoznao klupski rad u našem distriktu i stupio je u najužu vezu s cijelom našom rotarskom zajednicom. Posjet svakom klubu bijaše za nj svetkovinom istinitog prijateljstva. Za to vrijeme predao je charter klubovima: Prerov, Prostéjov, Pribram, Roudnice n/L. i Banské Bystrica. Inaugurisao je klub u Zlinu i marljivo je sudjelovao kod osnutka kluba u Libercu. Sudjelovao je kod regionalne konferencije u Veneciji, sjednici maloga odbora 66 i 77 distrikta u Waldenburgu, kod desete godišnjice kluba u Beču i Budimpešti i svečane sjednice R. C. Barcelona, u počast drugoga potpretsjednika R. 1. J. R. Carles-a.

O radu malog odbora сећозроуасКко-петасКо-ацз јаког (ха 66 1 77 distrikt) valja spomenuti da je njegov pretsjednik za naš distrikt rot. dr. ing. Krulis-Randa (Praha) predavao o cilju, svrsi i dosadanjem radu malog: komiteta u klubovima Bratislava i Teplice-Šanov i da je u taj mali komitet imenovao novoga člana pretsjednika kluba TepliceŠanov rot. Maehilla.

Iz pojedinih klubova dajem ove kratke obavijesti:

24